Pevač Saša Matić upravo se vratio sa uspešne turneje po Australiji, u okviru koje je održao koncerte u Adelejdu, Sidneju i Brizbejnu. Rado viđen gost gde god se pojavi i ovoga puta, pokazao je zašto je u samom vrhu, ne samo srpske, već regionalne i muzičke scene u dijaspori. Nestvarne prizore pevač je pokazao i krajem oktobra u zagrebačkoj Areni, kada je dve večeri zaredom pevao u prestonici Hrvatske.
Svojim glasom i emocijama koje pruža u svakom otpevanom stihu osvojio je fanove na svim kontinentima. Rođen je 26. aprila 1978. godine u Bihaću. Odrastao je sa bratom blizancem Dejanom, koji se takođe bavi muzikom. Saša i Dejan imali su lepo i bezbrižno detinjstvo jer su se roditelji potrudili da, iako su vremena bila teška, blizancima ništa ne nedostaje. Ne kaje se, kaže zbog svoje dečačke neposlušnosti jer je zahvaljujući njoj stvario sve snove. Mama i tata su se bavili sličnim poslovima. Tata Zoran, koji je iz okoline Obrenovca, kao terenac građevinac došao je u Drvar i zavoleo svoju koleginicu, suprugu Dragicu.
– U porodilištu u Bihaću na svet smo došli Dejan i ja, i ja sam stariji od njega pet minuta. Bolnice te 1978. godine nisu bile opremljene kao danas, pa su nas prebacili u Zagreb, jer smo neko vreme morali da budemo u inkubaotru.
Od malih nogu braća Matić imali su razna interesovanja. Uspeli su da ubede svoje roditelje da im kupe motore. Kao klinci igrali su se sa drugarima i bili su omiljeni u društvu. Kada je napunio tri godine, od bake je dobio prvu, malu rusku harmoniku sa 16 basova. Jedva je čekao da prođe noć i čim bi ustao, uzimao je harmoniku i svirao. Iako je bio samouk, bilo je očigledno da će ići u muzičku školu. Sa četiri godine i Dejan i on pevali su “Druže Tito, mi ti se kunemo”. Najveća kazna, kada je bio neposlušan bila mu je kada bi mu roditelji uzeli insurument. Malo kasnije dobili su i klavijature i vežbali na njima od jutra do mraka. Kad bi u školi dobili loše ocene mama bi uzela instrument, a otac bi ga odneo u podrum.
Zanat je počeo da kuje po beogradskim kafanama još kao srednjoškolac, a vatreno krštenje imao je u Tržnici na Banovom brdu kada je zapevao “Zajdi, zajdi”.
– Bio sam muzički fanatik. Prvu klavijaturu sam dobio od oca. Uvek sam stvarao nešto novo, a u kupatilu sam redovno pevao.
Prvu ploču snimio je od honorara koji je zaradio u kafani. Vlasnik je brojnih velikih hitova “Maskara”, “Kad ljubav zakasni”, “Nije ljubav fotografija”, “Neke ptice nikad ne polete”, “Anđeo čuvar”, “Ruzmarin”, “Kralj izgubljenih stvari”, “Ko te ljubi ovih dana”, “Poklonite mi nju za rođendan”… Svirao je i na kruzeru, što smatra jednim lepim iskustvom.
– Išli smo od Stokholma do Helsinkija i nazad. Isplovili smo u šest po podne i drugi dan u šest popodne smo uplovili u luku. Generalno volim brodove, ta putovanja.
Priznaje da ima jedan ritual i da se ne oseća spremno da peva ukoliko ga ne uradi pred nastup. Iako nikada ne spava posle podne, pred nastup, posebno neki veći, spava po dva-tri sata.
Na činjenicu da se o mnogim njegovim kolegama u poslednje vreme snimaju filmovi, tvrdi da je rano da se priča o filmu o njemu, iako bi bilo materijala da se o njegovom životu snimi takvo umetničko delo. Voli da sedi s prijateljima do kasno u noć i da zajedno pevaju, a on da svira. Obično se to dešava kada su prijatelji poput Ace Pejovića, Cece, Lukasa, Gorana iz Okej benda i drugih slobodni, te se okupe kod njega i naprave veče za pamćenje. Oženjen je i sa suprugom Anđelijom ima ćerke Aleksandru i Taru.
