Veruje se da je Šuto Orizari, četvrt na periferiji Skoplja, jedno od najvećih naselja Roma u Evropi. Prema statističkim podacima, u Šutki, kako je skraćeno zovu, živi 20.000 stanovnika. Jedan od njih je i Riza Sulejman, jedan od najpoznatijih takmičara u Šutki. Međutim, iako je često pobednik velikih turnira, ovaj 37-godišnji čovek se ne takmiči. To za njega čine – gusani.
– Ljubav prema ovom sportu, borbi gusana nasledio sam od dede i oca Demira. Time se bavim više od 20 godina, a naslediće me sinovi – Danče ima osam, a Dečno 10 godina i već obožavaju guske – kaže Riza Sulejman, nekrunisani kralj guščara u ovom romskom naselju.
Pedigre iz Srbije
U jednoj od tesnih uličica Šuto Orizari, pored brojnih udžerica nalazi se i dvospratna još neomalterisana kuća. U dvorištu nekoliko neuglednih guskarnika. Spoljašnji izgled i stepenice bez gelendera ukazuju da u samoj kući ima još dosta posla, ali nije tako. Ceo gornji sprat je u mermeru. Ispred taze okrečenih zidova uredno su poređane fotelje, dvosedi, trosedi, a između njih stočići. Sve u crno-beloj kombinaciji i stilu čuvenog kreatora Versačea. 
Zavaljen kao kralj u fotelji, Sulejman sa puno ljubavi priča o svojim guskama i vekovnoj tradiciji – borbi gusana u Šutki.
– Ovaj sport još od pre 50 i više godina potiče iz sela Budakovo i Čairlija kod Bitolja. Odande su moj deda i otac nabavljali guske. I to prvoklasne – dugačke od 64 do 81 centimetar, teške oko pet kilograma i sa rasponom krila između 130 i 165 centimetara. Karakteristične su po sivom perju na leđima, crnim linijama na stomaku, belom perju na glavi i svetlonarandžastim nogama. U tim selima nema Roma. Tamo žive isključivo Turci. Oni danas ne organizuju borbe, ali i dalje čuvaju guske. Često od nas uzimaju guske, čiji potomci potiču iz njihovih sela, znajući da su najkvalitetnije -priča Riza Sulejman. 
Unazad dve decenije on svake godine učestvuje u borbama gusana, a ove godine je postao šampion sa Simom i Čitom. Ova dva gusana sa "pedigreom" doneta su iz Vranja. Oni su potomci starih gusana, čuvenih boraca Grka, Nortona, Šećeraša… Kao što su nekada oni bili šampioni u Vranju, Leskovcu i drugim mestima, sada su Sima i Čita postali šampioni u Šutki.
Njihovom gazdi Rizi Sulejmanu će se do naredne zime klanjati svih 30 guščara u Šuto Orizaru, a ostali meštani ga maksimalno uvažavati. To će mu biti i najveća nagrada, jer pobednici odavno ne dobijaju pehare i priznanja za pobede.
– Ovo je za nas sport. Pobednik ništa ne dobija, ali je glavni u naselju. Ranije su se delile medalje, pehari, priznanja za šampiona, ali je ta praksa odavno napuštena, jer se nema para – kaže Riza.
Borbe počinju od početka decembra i traju do kraja januara, a održavaju se svake tri nedelje. Period do naredne borbe koriste da se gusani malo odmore i zaleče rane. Borba nije nimalo naivna, a zbog brojnih ujeda borilišta su često poprskana krvlju.
Navijači na stadionu
Borba gusana u Šuto Orizaru se organizuje na lokalnom stadionu, a atmosfera podseća na fudbalsku utakmicu. Počinje glasnim dovikivanjem i navijanjem. Svako ima svog favorita.
Guskari na stadion dolaze sa po jednim gusanom i dve ženke. Kada im nađu dobru poziciju, počinju da ih provociraju, približavajući mužjake jedan drugome. Gusani nemilosrdno, ali znalački nasrću jedan na drugog. Ko popusti i ne izdrži ujede, odustaje bežeći. Borbe ne traju dugo. Na kraju ovogodišnje sezone nadmoćno je pobedio gusan Čita Rize Sulejmana. Finalna borba je trajala manje od 15 minuta. Majstor je imao više snage. Tokom borbe pernate kavgadžije se besomučno udaraju krilima, čupaju, guraju i ujedaju. Navijanje i povike iz publike nadjačavalo je glasno gaktanje gusaka koje su bodrile svoje mužjake. Bez te ženske podrške, gusani neće ni da ratuju. 
– Ako je jak gusan, borba može da traje i 40 minuta. Stariji gusan Šećeraš, koga sam nekad imao, borio se ravno 128 minuta. To je bio svetski rekord u dužini borbe i još niko nije oborio njegov rekord. Sa druge strane, Čita je jak i vešt borac tako da niko sa njim ne može izdržati više od 15 minuta. On mnogo ujeda. I mene je celog izujedao. Imam ožiljke svuda po telu, kao da sam i ja bio na bojištu – kaže Riza.
Gusani nikada ne bi potukli da nije gusaka i prirodnog nagona za parenjem.
– Gusani se bore zbog ženke. Svaki gusan čuva svoje guske, svoje jato, svoj harem.
|
Bik u kladionici
Turniri na jugu
Veselje bez pehara |
Nekoliko meseci pre takmičenja Riza priprema svoje borce za bitku. Po kiši i snegu, blatnjavim sokacima i okolnim ledinama guske najmanje sat vremena izvodi u šetnju. Nakon toga na red dolaze kondicione pripreme. Guske tera da lete po dva-tri kruga. Neki ih uče i borbi. Vlasnik se bije sa gusanom i nosi kožne rukavice da ga gusan ne bi izujedao.
Gotovo svi u Šutki guske čuvaju samo za borbu, niko za jelo, niti zbog perja. Samo radi sporta i zadovoljstva. Ne jedu ni guščija jaja, a strogo vode računa da ne dođe do parenja gusaka po rodbinskoj vezi, bar ne do trećeg kolena.
– Borba gusana je za nas sport. To je tradicija u koju smo se zaljubili i koju želimo očuvati. Tu nema nikakve zarade. Ovo je prekrasan hobi, specifičan za Rome – kaže Riza Sulejmani, vlasnik dva gusana i šest gusaka.
