U prvih mesec dana novog mandata, Donald Tramp je toliko uzdrmao temelje evroatlantskog savezništva da se neki otvoreno dvoume hoće li ovakav NATO uopšte opstati.
Jer, kako prenosi Jutarnji list, današnja Amerika, ako je suditi prema javnim izjavama Trampa, sve je više saveznica Rusije, a sve manje Evrope.
Takođe, američki predsednik Ukrajinu smatra odgovornom za početak rata, a ne Rusiju. Iz Amerike sada i u Evropu dolazi mešanje u izborne procese.
Takav dramatični zaokret Vašingtona naterao je mnoge sadašnje i buduće evropske lidere i liderke na upozorenja da SAD više uopšte ne mare za Evropu.
Kapaciteti EU
Sada su evropski lideri započeli konsultacije kako ojačati odbrambene kapacitete EU, čime bi se ojačao i evropski deo NATO-a.
To se može postići povećanjem ulaganja svih država u nacionalnu odbranu, a EU bi dopustila i prekoračenje pravila o dopuštenom deficitu ako bi ta sredstva išla za odbranu.
EU bi takođe mogla da koordiniše zajedničku nabavku oružja, te je stvorila i poseban fond za to.
Istovremeno, ulaganja bi se povećala ne samo preko dva posto BDP-a nego znatno iznad toga.
Stručnjaci navode da za EU nije nemoguće postići takvu vojnu moć za odbranu od Rusije i bez američke pomoći.
– Ako je EU ekonomski više od deset puta jača od Rusije, zašto takva ekonomija ne bi pomogla i vojnom jačanju? – zapitao je jedan stručnjak za odbranu koji je pre radio za NATO-ove strukture.
Ta veća ulaganja Evropljana u odbranu bi trebalo da zadovolje Ameriku. Ali sada je pitanje deli li Amerika s evropskim saveznicima vrednosti i hoće li ostati i politički saveznici?
Jer NATO je pre svega politički savez, a tek onda, na osnovu političke volje, deluje i vojno.
Ako će SAD imati ovako popustljivi stav prema Rusiji, dajući toj Rusiji i moć uticaja na unutrašnje odluke NATO-a, onda se kao problem u transatlantskim odnosima pojavljuju i političke razlike, a ne samo velik jaz u vojnoj moći koji je stvorio toliku zavisnost Evrope od SAD.
Promene unutar NATO saveza
Rasprave će se postupno prebaciti i u EU, gde je 6. marta zakazan i poseban samit šefova država ili vlada na tu temu.
Ako se ne stiša, ovakva retorika Vašingtona, pitanje je kakav će NATO biti do sledećeg samita 24. juna u Hagu.
Na trogodišnjicu početka ruske agresije na Ukrajinu se primećuje da Vašington i saveznici idu u suprotnom smeru kada je reč o Rusiji.
Dok Tramp gradi odnose sa Putinom, zagovara povratak Rusije u G7, EU usvaja nove sankcije. To je do pre mesec dana bilo nezamislivo.
