S poslednjim danom oktobra svoj radni vek od 69 godina okončala je nadaleko poznata trgovina balkanskih specijaliteta i kafe “Čačić Feinkost” u Marštr. 13 u Minhenu blizu Glavne železničke stanice.
Prodavnicu je daleke 1952. u Minhenu otvorio Radomir Čačić iz Šapca, a katanac na ulazna vrata stavio je njegov sin Milan (72). Na ovoj adresi u Minhenu prodavnica je radila od 1976, punih 45 godina.
– Moj otac Radomir je prodavnicu otvorio 1952. na Promenadeplacu u Minhenu, posle toga promenila je još jednu adresu da bi 1976. bila otvorena u Marštr. 13 gde je i završila svoje poslovanje. Posle očeve smrti 2009. vođenje prodavnice preuzeo sam ja. Razloga za odluku o zatvaranju ima više. To su pandemija virusa korona, veliki skok cena kafe iz Brazila, čak za 80 odsto i smanjeno interesovanje četvrte generacije jugoslovenskih gastarbajtera za specijalitete iz zavičaja. Zgrada u kojoj je 45 godina bila naša prodavnica treba da se renovira i posle toga cena zakupa prostora sigurno će biti mnogo veća, pa sa 31. decembrom ove godine prestaje i ugovor o zakupu. Uz sve to, imam 72 godine i nije lako raditi u teškim i izmenjenim uslovima poslovanja – priča Milan Čačić.
Za razliku od sličnih prodavnica sa specijalitetima sa Balkana, “Čačić Feinkost” je kupcima nudila najkvalitetniju kafu minas koja je dolazila uglavnom iz Brazila, ali i iz Meksika i Kostarike. Osim toga, sami su pržili kafu na tradicionalan domaćinski način, a kasnije mleli i pakovali. Mnogi su pored kafe kupovali vina i žestoka pića, dimljeno meso, kobasice i suvomesnate proizvode, ajvar, povrće, začine i slatkiše uvezene iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Slovenije. Kupovina ovih i drugih proizvoda za mnoge naše ljude bila je mnogo više od uobičajenog šopinga jer je s hranom i pićem iz ove prodavnice u stanove ulazio i miris i ukus zavičaja. Zbog toga su za vikend mnogi naši ljudi iz Bavarske, pa i drugih nemačkih pokrajina dolazili u Minhen, pa bi koristili priliku da razgledaju grad. Onima kojima je bio skup dolazak naručivali su robu koja im je u paketima stizala na adrese širom Nemačke. Od pedesetih, šezdesetih i kasnijih godina do danas mnogo toga se promenilo, pa i u navikama i običajima naših ljudi.
– Četvrta generacija potomaka Jugoslovena nema veliku želju za stvarima iz zavičaja. Oni nisu previše emotivno vezani za otadžbinu i postaju Nemci. A i oni koji još žele da kupe ponešto iz bivše Jugoslavije, to mogu učiniti u velikim trgovačkim lancima kao što su RENjE, Penndž, Suma-Real i ta roba nije više toliko atraktivna, a i jeftinija je!
U 69 godina dugoj tradiciji postojanja i rada ove, među najstarijim prodavnicama u Minhenu, zabeleženo je da je Radomir Čačić 1956. uvezao prve proizvode iz Srbije u svoju prodavnicu, a među njima je bila čuvena rakija manastirka. Uvozilo se, kupovalo i prodavalo, radilo i zarađivalo a onda su došla teška vremena.
– Nije lako danas se baviti ovom vrstom posla jer visoki su doprinosi i obaveze, država se prva namiri, zatim slede isporučioci robe, pa plaćanje zakupa poslovnog prostora, plata radnika koji je zaposlen, a na kraju ono što ostane posle svega pripada meni. To više ne mogu izdržati, a i godine su tu. Ovo je kraj jedne ere u Minhenu – zaključuje naš sagovornik.
Rekordni skok cena kafe
– U Brazilu, odakle smo uvozili najveće količine kvalitetne kafe, došlo je do velikih promena, a hladni talas uticao je da prinosi i kvalitet kafe budu najlošiji u poslednjih 90 godina. Uz to, porasli su troškovi prevoza, energije, prženja tako da mi to nismo mogli da platimo. Vrste kafe arabika i robusta su zbog toga dostigle najviši nivo cena u poslednje tri godine – tvrdi Milan Čačić.
Bavio se erotskom fotografijom
Milan Cačić se dugo vremena bavio erotskom fotografijom za koju je u jednom razgovoru za medije u Crnoj Gori istakao da je ona njegov život i podvukao da nije reč o pornografiji nego o erotici. Njegove fotografije ženskih modela izlazile su u čuvenom “Plejboju” i sličnim časopisima. Objavio je dve knjige erotske fotografije a treću priprema pod imenom “Lepotice Istoka”. Deo fotografisanja modela radio je u Crnoj Gori posle čega je rekao da nigde nije video toliko lepih žena, a boravio je i radio u Njujorku, Parizu, Londonu, Rimu i Beču.
