Predastavnici Ministarstva rudarstva i energetike i EPS-a istakli su u Privrednoj komori Srbije da proizvodnja i promet raznih uređaja za krađu struje imaju odlike organizovanog kriminala i da bi nadležni organi morali da posvete veću pažnju tom problemu, kao i da bi trebalo pooštriti kaznenu politiku.
|
U 8.157 slučajeva onaj ko je krao struju proglašen je krivim, u 233 slučajeva bile su izrečene kazne zatvorom, dok je sa 1.261 presudom izrečena novčana kazna. U čak 81,6 odsto slučajeva u kojima je na sudu dokazano neovlašćeno korišćenje električne energije bila je doneta uslovna kazna zatvorom.
Pomoćnik direktora u Direkciji EPS-a za distribuciju Radovan Stanić je objasnio da se struja krade nedozvoljenim priključenjem na mrežu, korišćnjenjem struje preko nemerenog voda i onemogućavanjem ispravnog merenja. |
U periodu od 2006. do 2009. godine podneto je ukupno 24.874 prijave, a u 3.706 slučajeva krivična prijava distribucije je odbačena, a bilo je i 485 oslobađajućih presuda."Situcija je zaista problematična i mi smo u velikim teškoćama, država mora ozbiljno i sistematski da se pozabavi krađom struje, koja predstavlja ogromno opterećenje za EPS i državu", rekao je državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Nikola Rajaković.
On je kazao da se tako gubi novac kojim bi se mogli realizovati veoma važni projekti, ali i da bi krađa struje mogla da se spreči uvođenjem savremene tehnologije odnosno daljinskim upravljanjem mrežom.
"Sa izmeštenim mestima merenja, brojilima sa daljinskim očitavanjem, savremenim komunikacijama i drugim tehnologijama može se u velikoj meri sprečiti krađa", naveo je Rajaković dodajuć da bi "pametna mreža" mogla da se izgradi u narednih 25 godina.
Predstavnici EPS-a kažu da bi daljinsko očitavanje podataka na električnim brojilima moglo da bude uvedeno u narednih sedam do 10 godina.
Zamenik javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva Miroslav Filipović je kazao da je krađa struje u poslednje dve godine uzela maha i podestio da je za to predviđena kaza zatvora do tri godine.
On je naveo da se uslovne presude donose zbog primene instituta odloženog krivičnog gonjenja počinioca i nalaganja naknade štete, ali i upozorio da distribucija ponekad obračunva čak i do 10 puta veću štetu.
