I pored svakojakih višegodišnjih prepreka, Kozara istrajava. Oduvek se ponosila prefiksom jugoslovenski, pa i sada rado ističe ondašnje zajedničko opredeljenje bez deljenja na vere i nacije, bez mrklih pogleda ili nepotrebnih euforisanja. Bilo je važno družiti se, ne zaboraviti poreklo, negovati jezik i tradiciju i integrisati se u novu sredinu u svrhu boljeg suživota.
– Bilo nas je 430 sa članskom knjižicom, 228 učenika je pogađalo našu dopunsku školu na maternjem jeziku, a bila su četiri jezika (srpsko-hrtvatski, makedonski, slovenački i albanski). To je izvanredno funkcionisalo, sve do našeg jugo-raspada – u ovoj večeri podseća veteranski aktivista Ethen Mrđanović.
A tek koliko je Klub bio raznovrstan!
Imali 11 sekcija
– Imali smo 11 sekcija, najmasovnija je bila sekcija informatike – dodaje Mrđanović.
Kao nekadašnji nezamenjivi sekretar KUD-a, Mrđanović pamti da je svaka sekcija imala svog predsednika, da su svi predsednici činili Odbor, da su se sastanci odvijali svakog ponedeljka. Ili, da se humanitarno opredeljenje, koje se održalo do danas, smatralo baznim slovom Kozare, pomagalo se šakom i kapom, pa i na svaku pomisao da je tamo, negde u matici, zemljaku, možda, loše.
– Poplava u Crnoj Travi, zemljotres na Crnogorskom primorju, katastrofa u Dobrinji u rudarskom lancu Kreke. U sali Montro okupljalo nas se po 2.000, sećam se, stigli smo i u direktni prenos RTV Sarajevo – ploveći po slatkoj prošlosti – kaže Mrđanović.
Teklo je bez zastoja. Na primer, padne odluka o prikupljanju humanitarne pomoći.
– Dok trepneš mi prikupimo dva kamiona robe, sednemo za volan i pomoć odmah odvezemo na lice mesta. Evo, pamtim, ja sam 25. oktobra 1990. godine predao prikupljenu pomoć i novac.
Pamti Mrđanović i da se u ono doba organizovala manifestacija za privredni procvat Srbije. U sali Alzas, u pariskom predgrađu Banjole zemljaci prikupili novac, pa ga isporučili u parisku ekspozituru Jugobanke, sve u prisustvu Darka Ribnikara, dopisnika tadašnje "Politike".
Kao najpredsednik kluba pamti se Svetko Ćetković.
– Čovek s velikim autoritetom, zadržao ga do ovih vremena. I danas mu veliko poštovanje ukazuju svi koji ga se sećaju i koji ga poznaju. Lepo je osetiti da nisi zaboravljen – podvlači Mrđanović.
Počasni članovi
A sva ova arhivska priča tkala se tokom noći u Montrou i, prvenstveno, u organizaciji zlata vrednog nesalomljivog Kozarinog člana Ilije – Mikija Vujovića.
Na tom skupu, u retrospektivnim sećanjima učestvovalo je 30 veterana i aktivnih članova na čijem se čelu danas nalazi predsednik Bojan Sinadinović.
– Na sedeljku smo pozvali počasne članove Kozare, a u ovoj noći, sa tom titulom koju dodeluje ova naša generacija, pridružili su im se trojica bivši: predsednik Svetko Ćetković, sekretar Ethem Mrđanović i predsednik opštine Montroj i poslanik u Skupštini Frabncuske Žan-Pjer Braru.
Ima i problema
U trenutku malog slavlja nije sramota reći da su u točkove Kozare zapali i kamenčići.
– Došlo takvo vreme. Ipak, Klub pokušava da se održi. Dopunsku nastava na srpskom jeziku, koja je uvek bila masovna i naš ponos, egzistira i dalje, a posebno nam je žao folklorne sekcije koja se ugasila i folkloraši se raspršili po drugim KUD-ovima. Evo, na ovom sastanku dogovaramo da se bivši folkloraši i veterani trgnu iz letargije i ponovo pokrenu tu raspevanu i razigranu delatnost – veli predsednik Sinadinović.
Zaista su legende, a sa malo zakašnjenja shvatili smo da bi i danas mogli biti naši fenjeri. Nadamo se da nam nisu zamerili na našem ranijem propustu, na zaboravnosti za zahvalnost – iskren je čelnik Sinadinović.
Humanitarna sekcija
– Mora se istaći da u Kozari odlično deluje humanitarna sekcija koju vodi Miki Vujović i na tom briljantnom radu mogu nam svi pozavideti. A posebno je važno reći da zahvaljujući njemu Kozara još živi – saopštava čelnik Sinadinović, dok sve to klimanjem glave podržava Živka Mančić, najstariji član, blagajnik, sekretar i veliki podupirač Kozare.
Celovečernji program, koji je počeo minutom ćutanja nastradalim u dva pariska atentata, vodila je poetesa Dana Dodić, a posle zvaničnijeg dela najavila je i opušteniji, odnosno, čalabrcnuti i gucnuti i tako druženje zadržati u dugoj uspomeni.
