Kovčeg za sahranu od skupe sirovine, punog drveta, radnici iz firme Marjan-S izrade za nekoliko sati. U jednom danu mogu da ih naprave najviše pet jer zahtijevaju finu obradu, lakiranje, ukrašavanje, kažu u toj firmi iz sela Raborci na jugoistoku Makedonije. Cijena im je od 250 do 320 eura. Kovčezi od iverice se brže sklapaju, pa proizvedu tridesetak dnevno. Ali su i puno jeftiniji, blizu 100 eura. Firma godišnje proizvede blizu 3.500 kovčega. Najveći broj njih je od najjeftinijeg materijala, jer tako traži rodbina preminulih. Dimitar Stoilkov, jedan od vlasnika firme, kaže da ima sve manje emocija kod rodbine preminulih.
– Nedavno smo imali slučaj kad je pokojnik preminuo ujutro, a njegova rodbina je tražila da bude sahranjen u podne, za manje od šest sati, što zakon ne dozvoljava. Treba proći 24 sata od smrti do pokopa tijela – kaže Stoilkov.
Zapošljavaju 22 radnika. Vijence izrađuju od paprati, koju skupe po okolnim planinama, osuše, obrade i ofarbaju, a on košta pet eura. Dok za neke sahrane prodaju i po pedeset komada, ima pokojnika koji se isprate bez ijednog vijenca. Iako pogrebnu opremu prodaju naveliko, veća je zarada u maloprodaji. Zato su otvorili i tri prodavnice. Jedna od njih je u Štipu, jednom od najsiromašnijih gradova na zemlji. Marjan Stoilkov kaže da jedna sahrana prosječno košta nekih 150 eura.
– Rodbina preminulog pokušava da što više smanji troškove sahrane. Kupuju najjeftiniji kovčeg i krst. Traže što nižu cijenu za transport do groblja, zato što nemaju novca.
– Ako premine čovjek koji je živio od socijalne pomoći, onda ga mi sahranimo ne tražeći novac od njegove rodbine. Troškove za sahranu nam plaća Centar za socijalni rad – objašnjava Branko Hristovski, zaposlenik u firmi Marjan-S.
Privatne firme su tek prije nekoliko godina preuzele posao organizovanja sahrana od komunalnih preduzeća. Rade sve – rješavaju administraciju, obezbjeđuju opremu i obavljaju ukop. Grobar Blaže Miloševski kaže da radi težak, stresan posao, za koji je premalo plaćen. Prije je bio zaposlen u komunalnom preduzeću, sada radi za privatnika. – Ja sam radio u Švedskoj i znam da tamo za ovaj posao plaćaju skoro 2.000 eura mjesečno. Ali kod nas u Makedoniji nizak je standard. Više od 200 eura plate ne mogu dobiti. No, neko mora da radi i taj posao – kaže Miloševski i dodaje da će, dok bude ljudi, biti i posla.
