Oni koji pate od Kotarovog sindroma često misle da su hodajući leševi. Drugi za sebe misle da su bestelesne duše koje će živeti večno
“Mislim, dakle postojim”. Ipak, ne slažu se svi sa ovim poznatim Dekartovim iskazom. Pojedine osobe sa retkim neuropsihijatrijskim poremećajem, poznatim kao Kotarov sindrom, jednostavno ne mogu da prihvate svoje postojanje.
Oni koji pate od Kotarovog sindroma često misle da su hodajući leševi. Drugi za sebe misle da su bestelesne duše koje će živeti večno, piše Science Alert.
Bez obzira na specifične varijacije, pacijenti sa Kotarovim sindromom doživljavaju duboko iskrivljenu stvarnost zbog čega poriču postojanje svog tela i svojih svakodnevnih potreba.
Česta posledica ovog mentalno poremećaja je samoizgladnjivanje.
U jednoj studiji slučaja, sredovečna žena sa istorijom anksioznosti i psihoze počela je da doživljavava nihilističke zablude. Ona je počela da govori rečenice poput: “Mrtva sam”. Zatim je prestala da jede i odbijala je da uzima lekove.
Druga studija slučaja uključuje 49-godišnjeg muškarca koji je prestao da se brine za svoje zdravlje i počeo je da poklanja svoje stvari. On je odbijao da jede i mislio je da će “zli ljudi” da ga ubiju.
Nedelju dana nakon što je primljen u bolnicu, pacijent je lekarima rekao da je već mrtav i da mu “želudac ne radi, jetra mu se raspala, mozak paralizovao, a lice ostalo bez krvi”. Ostao je nepomičan u svom krevetu i tvrdio da čuje glasove koji mu govore da je on đavo.
U naučnoj literaturi trenutno postoji stotinak sličnih slučajeva.
Prvi zabeleženi slučaj datira iz 1880. godine, kada je francuski neurolog Žil Kotar opisao novu vrstu depresije obeleženu “teškom melanholijom, idejama prokletstva ili odbacivanja, neosetljivošću na bol, zabludama o nepostojanju vlastitog tela i zabludama o besmrtnosti”.
Pacijentkinja koju je opisao bila je 43-godišnja žena koja je tvrdila da nema mozak, nerve, želudac, pa čak ni dušu. I ona je izbegavala da jede jer je smatrala da je besmrtna. Nekoliko nedelja nakon što su joj lekari prepisali lek koji se koristi za lečenje šizofrenije, simptomi su joj se poboljšali.
Danas neki naučnici sumnjaju da Kotarov sindrom možda nije zasebna bolest, već simptom drugih duševnih bolesti kao što su bipolarni poremećaj, šizofrenija ili depresija.
Do danas se vrlo malo zna o Kotarovom sindomu i zašto se njegovi simptomi preklapaju s drugim zdravstvenim stanjima. Međutim, dobra vest je da se takvi simptomi mogu efikasno lečiti.
Antipsihotici, antidepresivi, psihoterapija, pa čak i elektrokonvulzivna terapija tipične su terapije koje mogu dati pozitivne rezultate.
