Za Kostu Jovanovića, mladog robotičara i asistenta beogradskog Elektrotehničkog fakulteta rođenog pre 27 godina u Čačku, javnost je čula 2011, kad je bio vođa četvoročlanog studentskog tima koji je osvojio šampionsko mesto na međunarodnom takmičenju studentskih projekata u oblasti inženjerstva.
Prvo mesto našim mladim naučnicima pre tri godine na evropskoj izložbi tehnike pripalo je zbog odlično urađenog dela velikog kontinentalnog robotičkog projekta " Ečerrobot
" (Evo robota). Reč je zapravo o čudu koje je napravljeno da imitira čoveka toliko verno da mu se očitavaju skelet i mišići. Jovanović je sa kolegama osmislio način upravljanja, a o značaju tog robota govori i činjenica da ga je američki časopis "Popularna mehanika" još 2010. proglasio za najveći tehnološki koncept te godine.
|
Beogradska šaka |
– Rad na ovom projektu omogućio mi je da sarađujem i učim od najvećih evropskih robotičara, da putujem svetom i vidim najpoznatija mesta istraživanja i konstruisanja robota. Kako bih drugačije imao šansu da posetim univerzitete u Cirihu, Minhenu, Saseksu, da upoznam francusku kompaniju koja je izradila " Ečerrobot " – priča Kosta .
Dok su Kostini drugari pikali fudbal, on je kao petogodišnjak bio fasciniran transformersima, robotima iz popularnih crtaća. Kosti je teča iz Slovenije donosio lutke transformersa.
Kosta je fiziku zavoleo u osnovnoj školi uz profesorku Zoricu Milovanović. Kao učenik generacije, upisao je čačansku gimnaziju, gde je opet bio najbolji u generaciji, a onda se uputio u Beograd na Elektrotehnički fakultet.
Neko vreme proveo je u Nemačkoj, kao stipendista Fondacije "Zoran Đinđić". A onda ga je profesor Potkonjak pozvao u tim da radi na evropskom projektu " Ečerrobot ".
Kosta, međutim, sanja o sopstvenom robotu. Međutim, razvoj takve tehnologije nije stvar male države kakva je Srbija, već je to moguće samo saradnjom s vodećim svetskim silama.
Jovanović navodi da više od polovine svršenih studenata elektrotehnike, nažalost, napušta zemlju u poslednje dve godine. A on ostaje u Srbiji jer tu ima sve što mu treba. Dugogodišnju devojku, prijatelje s kojima igra basket, posao i česte prilike da po nekoliko meseci nadograđuje svoje znanje i učestvuje u velikim projektima.
|
Sanja Japan |
