Petr Bistron, poslanik Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu smatra da Kosovu nije mesto u NATO. Bistron za “Vesti” kaže da je bombardovanjem Jugoslavije i otcepljenjem Kosova napravljen presedan, kojim je započela epoha vraćanja Hladnog rata, a taj projekat se sada završava u Ukrajini.
U javnosti su se pojavili predlozi da Kosovo postane član NATO alijanse. Kakav je vaš stav po tom pitanju, imajući u vidu da partija kojoj pripadate godinama smatra da je Kosovo i dalje deo Srbije?
– Otcepljenje Kosova od Jugoslavije već je bio presedan. Usledio je protivno međunarodnom pravu napad NATO na suverenu evropsku zemlju. Kao što se vidi ta tvorevina nije u stanju da preživi i podstaknuta je vojno i finansijski od SAD i EU. Kosovo do danas brojne zemlje sveta nisu priznale kao državu, među kojima i svetske sile kao što su Kina i NATO članica Španija. U takvoj situaciji primiti tu tvorevinu u NATO bilo bi kao sesti na bure baruta i upaliti fitilj.
– Vi ste jedan od retkih političara na Zapadu koji je povukao paralelu sa sadašnjim dešavanjima u Ukrajini i nekadašnjim na Kosovu. Govorili ste da Zapad nema moralno pravo da kritikuje Rusiju.
– Paralele su jasne – u oba slučaja je vojno napadnuta suverena zemlja, u oba slučaja su napad osudile UN. Agresor u Ukrajini je Rusija, a agresor u Jugoslaviji bila je NATO. Kako sada neko iz NATO može prstom da pokazuje na Ruse, kada tačno zna da na tim prstima ima još uvek krvi nedužnih žrtava bombardovanja srpskih gradova? Ko sam krši pravila gubi time moralno pravo da druge kritikuje za isto kršenje pravila.
Obraćajući se poslanicima u Bundestagu, vi ste bili protiv sankcija Rusiji. Obrazložite nam zašto?
– Zato što su sankcije beskorisne. Od 2014. imamo mehanizam sankcija EU protiv Rusije. Da li su one vodile ka tome da Rusija vrati Krim? Ne. Da li su vodile ka tome da je ruska privreda doživela krah? Ne. Šta se umesto toga dogodilo? Rusi su deo roba koje su do tada uvozili iz EU zamenili izgradnjom sopstvene proizvodnje ili uvozom iz drugih zemalja, pre svega SAD i Kine. Sankcije nisu donele željene ciljeve, već su nanele štetu nemačkoj izvoznoj privredi. Profitirale su SAD i Kina. Zašto tako nešto ponoviti? EU i SAD bi mogle da uvedu drugačije sankcije, koje bi stvarno pogodile Rusiju, ali to ne čine. SAD su isključile uvoz sirove nafte iz Rusije od sankcija. Rusija je u međuvremenu postala drugi isporučilac sirove nafte SAD. Isključenje iz međunarodnog platnog prometa SNjIFT pogađa samo nekoliko ruskih banaka, ne sve. Rusi ionako imaju sopstveni platni sistem, preko kojeg obavljaju 80 odsto svih finansijskih transakcija. Ako bi ih potpuno isključili iz SNjIFT -a oni bi obavljali finansijske transakcije sa Kinom preko tamošnjeg sistema. Evropljani bi tada morali da se njemu priključe ili da pređu na razmenu robe. To niko ne želi. Živimo u globalno umreženom svetu u kojem postoji međusobna zavisnost. Nije lako velikog igrača kao što je Rusija isključiti iz tog sistema bez da sami sebi nanesete štetu. Ne bi trebalo da ispustimo iz vida da Kina, niti Indija nisu glasali za osudu Rusije u UN. To je jasan signal.
Kako gledate na to što je nemačka vlada promenila politiku kada je reč o isporukama oružja Ukrajini i odlučila da Kijevu pošalje 1.000 komada protivtenkovskog oružja i više hiljada raketa, kao i da mnogo novca investira u Bundesver?
– To je značajan preokret u nemačkoj politici – kako u vezi sa isporukom oružja, tako i u vezi naoružavanja Bundesvera. Već decenijama postoji društveni konsenzus u Nemačkoj da se ne isporučuje naoružanje ratnim regionima. To je sada prekršeno. Zašto? Da li da bi se Ukrajina efektivno zaštitila od ruskog napada? Zasigurno ne. Geopolitička linija je već iscrtana. Zapad se vojno neće angažovati. To su Amerikanci i NATO jasno preneli. Kao što su 1938. Engleska i Francuska bacile Čehoslovačku Hitleru pred noge, kao što niko nije 1939. želeo da umre za Poljsku, 1958. za Mađare tako danas niko neće da se bori za Ukrajinu. Isporuka naoružanja treba da skrene pažnju i stvori utisak da se pomaže Ukrajincima. To je hladna geopolitika, skrivena u humanitarni gest. Isporučeno naoružanje neće zaustaviti konflikt, samo će ga produžiti. Više će ruskih i ukrajinskih vojnika umirati. Dva, inače bratska naroda, godinama će biti podeljena, a na Zapadu će se zacementirati, godinama stvarana slika da je Rusija loša. Kada je reč o naoružavanju Bundesvera, sada svi pozdravljaju godinama zahtevano povećanje vojnog budžeta, koje nije sprovedeno. NATO je dugo Rusiju prikazivo kao pretnju, ali niko nije osećao opasnost i zahtevi za naoružavanje su uvek odbijani, pre svega od socijaldemokrata. Bundesver je stalno smanjivan, čak je i vojna obaveza ukinuta. Sada Rusi vode rat u Ukrajini i time daju potvrdu scenariju pretnje, tako da je socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc najavio do sada neviđeni plan naoružavanja u vrednosti od 100 milijardi evra. U prethodne tri decenije smo propustili šansu da stvorimo evropsku bezbednosnu arhitekturu bez SAD, ali uz uključenje Rusije. Epoha Evrope bez neprijateljskih blokova se privodi kraju, nova Čelična zavesa se podiže. Napadom na Jugoslaviju i odvajanjem Kosova je proces rastućih konfrontacija počeo, a ratom u Ukrajini je taj projekat sproveden do kraja. Linija razdvajanja se povlači. Smatram da će ići posred Ukrajine.
Mudra odluka Srbije
Kako vidite odluku Srbije da ne uvodi sankcije Rusiji? Beograd je zbog toga pod sve većim pritiskom EU.
– To je veoma pametna odluka, kako ekonomski, tako i politički. Ekonomski Srbija sankcijama ne može ništa dobiti. Naprotiv, mehanizam sankcija koji druge zemlje drži podalje od ruskog tržišta, otvara prostor za srpska preduzeća. A politički? Zašto bi Srbija dozvolila da je na moralnu osudu Rusije teraju ljudi koji su pre 23 godine bombardovali Beograd i koji su iščupali Kosovo iz srpske države?
