“Kosovski presedan je strašan”: Koga je, kada i kako upozoravao Putin?

EPA-EFE/GRIGORY SYSOYEV/SPUTNIK/KREMLIN POOL

Dok se svi ključni svetski političari u nedogled međusobno optužuju za kršenje međunarodnog prava, nije naodmet prisetiti se kako su počeli događaji sa čijim se posledicama svet danas bori. Koga je, kada i kako upozoravao ruski predsednik Vladimir Putin? Televizija “Rusija 1” se podsetila nekih istorijskih epizoda.

“Ne treba sebe smatrati Bogom i rešavati za narode sve njihove probleme. Vi i ja možemo samo da stvorimo uslove i pomognemo ljudima da reše svoje probleme, da stvorimo uslove, da budemo garanti određenih dogovora”, govorio je ruski lider u Nemačkoj 2007. godine na Minhenskoj konferenciji.

Putin je tada više puta ponovio – ne treba pogoršavati situaciju u ionako rasparčanoj bivšoj Jugoslaviji, ne treba dopustiti jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

– To bi bila nelegitimna i nemoralna odluka. Rusija neće podržati takvo rešenje pitanja – govorio je Putin.

Tokom druge posete inostranstvu ruski lider pitao je zapadne partnere: “Zašto i dalje drmati temelje međunarodnog prava, podstičući i razvijajući separatizam u Evropi, kao i na post sovjetskom prostoru?”.

Nakon toga Južna Osetija i Abhazija objavljuju da žele priznanje svoje nezavisnosti.
Putin upozorava Zapad:

“Ne vidimo nikakvu razliku između jedne i druge situacije. I na jednom i na drugom mestu to je rezultat raspada komunističkih vlada. U oba slučaja se radi o etničkom sukobu koji ima duboke istorijske korene. U oba slučaja obe strane su pravile pravne prekršaje, a ponekad i zločine”.

Međutim, kako će kasnije reći ruski predsednik, Zapad je toliko verovao u svoju svemoć i nepogrešivost da ni na koga nije obraćao pažnju. Takozvano Kosovo proglašava nezavisnost, kolektivni Zapad ga snažno podržava.

“Kosovski presedan je strašan presedan. On u suštini lomi sistem međunarodnih odnosa koji su se razvijali ne decenijama, nego tokom jednog veka. On nesumnjivo može povući lanac najnepredvidljivijih posledica”, ponovo je upozorio Putin.

Sledi samit Zajednice nezavisnih država – prisustvovali su tadašnji predsednici Gruzije i Ukrajine – Mihail Sakašvili i Viktor Juščenko. Nakon svega nekoliko meseci jedan je, ponovo uz podršku Zapada, pokrenuo rat u Južnoj Osetiji, a drugi je taj rat podržao.

Rusija je primorala Gruziju da zaustavi agresiju, priznala je nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. Tad je Zapad bukvalno vrištao na sav glas da Rusija krši međunarodno pravo.

“Želimo da svi rade po istim pravilima koja se zovu ‘međunarodno pravo’. Ne želimo da neko manipuliše tim pojmovima, poručio je Putin.