Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković ocenio je da je kosovski non-pejper, iako nije zvanični predlog, mogući putokaz ka razrešenju kosovskog čvora i da nudi maksimum onoga što Srbija eventualno može da dobije i onoga što albanska strana mora da prihvati.
On se u autorskom tekstu za “Kurir” najpre osvrnuo na non pejper koji se odnosi na promene u regionu ocenjujući da je to non-pejper o novom komadanju Jugoslavije i da se nije slučajno pojavio.
“Nimalo slučajno, pojavio se “non pejper” o novom komadanju već raskomadane Jugoslavije. To nije nikakav papir, nikakav dokument, govore njegovi anonimni autori. I nije, zaista.
Taj “non pejper” je mentalna vakcina za povratak Balkana u devedesete prošlog veka i podsticaj toliko željene, iako još nerealne, balkanizacije sada sklerotične i sporovima uzdrmane Evropske unije.
Za samo nekoliko dana, na Balkanu, regionu darovitom za nesreće, svi su vakcinisani tim “non pejperom”. Svi pričaju o novim granicama, neki sa strahom, neki sa nadom. Benzin i plamen sve su bliži jedno drugome u Crnoj Gori, u BiH, na Kosovu, u Severnoj Makedoniji.
Nije teško naslutiti kome danas odgovaraju novi sukobi na Balkanu. Požar bi gasili NATO i Amerika. Bio bi to okidač za odmrzavanje i rešavanje “zamrznutih sukoba” i na teritorijama koje nisu u strateškom dvorištu ni EU ni Zapada i koje ta sila naziva svojim “unutrašnjim inostranstvom”.
Ubrzo je proizvedena i kosovska “non pejper” vakcina. Skriva se i njena laboratorija. Taj, uslovno rečeno, Fajzer “non pejper” ne zagovara ujedinjenje Kosova sa Albanijom.
“Lekovitost” ove vakcine je u formuli: Srbija sita, a Kosovo na broju. Specijalni status SPC i njene imovine, srpska Sveta Gora na Kosovu, autonomija četiri opštine na severu, Zajednica srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima i severno i južno od Ibra… Ali i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Ovaj predlog za razmišljanje u Beogradu su na nož dočekali svi koji su i protiv stvarnosti i protiv razmišljanja. Jednako su bučni kao i pre dve decenije, kada su se protivili dogovoru sa albanskom ubedljivom većinom na Kosovu i bili pogonsko gorivo za Miloševićev rat sa NATO alijansom, okončan vojnom kapitulacijom i proterivanjem države Srbije sa Kosova. Sada branioci izgubljenog Kosova prete svakome ko prizna i potpiše da Kosovo i sve na Kosovu nije samo srpsko i samo u Srbiji, veličajući one koji su pre 22 godine izgubili Kosovo! Vakcina protiv ovog autizma neće se proizvesti nikada. Nemoćni su i razum i činjenice.
Srbija ne sme biti talac nerazumnih, ma ko da su oni. Ako ne bude dogovora sa kosovskim Albancima, čega može biti osim nove tragedije?
Budimo realni. Kosovski non-pejper je maksimum onoga što Srbija, eventualno, može da dobije. I maksimum onog što albanska strana, eventualno, mora da prihvati. Niko ne dobija sve i niko ne gubi sve. Jednako zadovoljni i jednako nezadovoljni. To je suština svakog kompromisa. Non-pejper, naravno, nije zvanični predlog ni EU ni SAD, bilo koga. Nije predlog, ali jeste mogući putokaz ka razrešenju kosovskog čvora. Ohrabruje izjava patrijarha Porfirija da Srbi i Albanci moraju da razgovaraju, da razumeju i uvažavaju jedni druge.
Kosovski “non pejper replika je nekadašnjeg plana “Z-4” za Srpsku Krajinu, koji su odbili i vođe Srba u Hrvatskoj, i Milošević, i sve stranke u Srbiji, i vrh SPC, uspaljeni akademici, pesnici, analitičari, medijski urednici… Za prihvatanje plana “Z-4” bio je samo “izdajnički” SPO. Jesmo li zaboravili šta je usledilo?
Pamtimo li kako je odgovoreno na odbijanje sporazuma u Rambujeu 1999. godine?
Ne nagrađuje se niko zbog zaborava ili nepriznavanja skrivljenih tragedija. Srbi moraju ostati na Kosovu”.
Sanjaj ga Putin nije od juce pa da vodimo ko ce danas srbiju da bombarduje.