O sistematskim odlukama koje vode ka smanjenju broja predstavnika Srba u kosovskom parlamentu, pa samim tim dovode u pitanje i njihovo učešće u budućoj vladi, nimalo se, ili tek usputno, oglašavaju i međunarodni zvaničnici. Albanske stranke nemaju sluha za Srbe, potencijalne partnere u vladi, sve zajedno dajući za pravo onima koji na temu kosovske multietičnosti odmahuju da su Srbi u vladi Kosova bili dekor dok se nije okončao proces nadgledane nezavisnosti.
* Srbima je u parlamentu u Prištini zagarantovano deset mesta. U kampanju su krenuli sa namerom da preskoče cenzus i time ostvare veći uspeh. Ali, usred izborne utakmice CIK je rešio da promeni pravila.
Na brzinu je osnovana radna grupa za promenu procedure garantovanih mandata, a usvajanje novih aršina očekuje se već naredne nedelje. To znači da bi Srbi morali da osvoje više od 70.000 da bi dobili 11. poslaničko mesto.
– Sve ono što nisu uspeli da provuku kroz promenu Zakona o opštim izborima, sada pokušavaju kroz CIK, gde imaju većinu i gde nemamo instrumente da to sprečimo – kaže Nenad Rikalo, član CIK-a:
– Ukoliko bi glasalo oko 130.000 Srba, koliko ih je u biračkom spisku, srpske stranke bi mogle da osvoje veliki broj mandata. Prema važećem zakonu o izborima na kome Srbi insistiraju, to bi bilo 27 ili 28 mesta, ali prema inicijativi da se usvoji novo pravilo u CIK-u, sa tim brojem glasova imali bi najviše 17 do 18 mesta. To novo pravilo nas ograničava na 10 zagarantovanih mesta, a do 11 ili 12, potrebno je da osvojimo 70.000 glasova i više. To je sramota i suprotno demokratskim principima za koje se navodno zalažu!
* Zašto su se albanske stranke odlučile na taj potez, mišljenja variraju od toga da se to smišljeno radi kako bi se u narednom sazivu parlamenta zagarantovalo usvajanje ustavnih amandmana, odnosno transformacija KBS-a u vojsku Kosova (Srbi su sa svojih 13 glasova to blokirali), do toga da je sve to deo političkog marketinga kako bi se na Srbima "stekao koji glas".
* Sa sloganom "Jedan narod, jedna lista – isti cilj", krenula je Srpska lista. Na iznenađenje mnogih, ujedinila je najveće rivale na prethodnim lokalnim izborima – GI Srpska iza koje je stala cela Vlada Srbije, a na predizborne mitinge na KiM dolazili su i tadašnji premijer Ivica Dačić i potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i Samostalna liberalna stranka, koja je bila deo vladajuće koalicije u Prištini. Sa njima je rame uz rame stao i GI SDP Olivera Ivanovića.
* U centru Gračanice 28. maja pred građane je izašao nosilac Srpske liste Branimir Stojanović. Isti taj momak koji je sa prijateljima pre dve nedelje potrčao u pomoć i tovario džakove za odbranu od poplava u Sremskoj Mitrovici, poručio je da "počinje najvažnija kampanja za Srbe na Kosovu u poslednjih 15 godina". Za razliku od lokalnih izbora, nije govorio sa velike bine, niti su oko njega bili beogradski političari, izostali su i čuveni govori bivšeg šefa kancelarije za Kosovu i Metohiju. Bili su tu samo najbliži Stojanovićevi saradnici.
* Nekoliko sati kasnije Srpska lista je saopštila da zbog odluka CIK-a koji direktno utiču na izborni rezultat, odustaju od kampanje. Šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije Zoran Babić svojevremeno je poručio da u novoj vladi neće biti ministarstva za Kosovo i Metohiju, već da će o građanima u pokrajini brinuti cela vlada. Međutim, protesta iz Beograda zasad nema.
Izlaznost pod pitanjem– Ovi izbori za sever Kosmeta znače samo jedno. Nastavak integracije u nezavisno Kosovo. I shodno tome treba očekivati vrlo malu izlaznost – kaže Marko Jakšić, građanin Kosovske Mitrovice. |
– Bojkotom izbora nećemo ništa dobro dobiti. Dobićemo ljude čiji je glavni interes lični. Zato se nadam da ćemo naći realno rešenje koje će nam stvoriti uslove, prvo da učestvujemo u političkoj utakmici, a zatim i da posle izbora nastavimo da se borimo za interese srpske zajednice. U suprotnom mi smo sprečeni da ostvarujemo naše ciljeve. Zamrzli smo našu kampanju do daljeg, dok se to rešenje ne nađe – kaže Srđan Popović, kandidat Srpske liste.
* Srbi su na kosovske izbore krenuli jedinstveno, ali sa pet lista, odnosno tri. Dve su fiktivne. Prijavili su ih kako bi ostvarili sigurno učešće srpskih predstavnika u biračkim odborima. Nenad Rašić, ministar u kosovskoj vladi, nosilac je liste Progresivne demokratske stranke, nastale cepanjem SLS-a. Biračima poručuje – pametno, dostojanstveno i sigurno.
– Mi predstavljamo autohtonu politiku kosovskih Srba. Ovo je partija koja predstavlja Srbe koji žive ovde, umerenih Srba koji razumeju okolnosti, koji jesu za partnerstvo, ali ni na koji način nisu za podaništvo koje je do sada bilo – kaže Rašić.
Povratak i opstanakNa pitanje kako je došlo do toga da se od lokalnih izbora gde su se borili za zajednicu srpskih opština, Srbi šest meseci kasnije bore da zadrže glavu iznad vode i pređu cenzus, malo ko ima konkretan odgovor. |
* Saplitanje Srba oko cenzusa nije jedini problem sa kojim su se suočili. Od više od oko 200.000 raseljenih Srba, za upis u birački spisak na Kosovu prijavilo se 26.000 ljudi. Od toga je samo 12.904, odnosno polovina, dobila pravo da glasa. Najčešći razlog odbijanja je "nekompletna dokumentacija".
Predsednik Saveza udruženja raseljenih Kosova i Metohije Milenko Jovanović uputio je otvoreno pismo srpskom premijeru Aleksandru Vučiću u kome je naveo da od više od 7.000 punoletnih raseljenika u Crnoj Gori, kosovski CIK je odobrio glas za svega 64.
– Kada su potpisivali briselski sporazum, Ivica Dačić je rekao da će on glasati, jer je rođen u Prizrenu. E, sada neka kaže da li je i on na spisku? Neka odgovori na pitanje raseljenih kojima su oduzeti pravo glasa, imovina, povratak, sloboda i veroispovest – kaže Đokica Stojanović, predsednik udruženja raseljenih Đakovčana.
SUTRA – Kosovski izborni cikus (2): Kao da su izbori u Kurdistanu
