U organizaciji Odbora za kulturu i prosvetu “Sveti Sava”, parohije Sv.Velikomučenika Georgija za Kraljevinu Dansku, održano je umetničko veče, posvećeno sećanju na stradanje Srba na Kosovu i Metohiji, u Martovskom pogromu 17. marta 2004. godine. Umetnički susret sa Ivanom Žigon, našom istaknutom glumicom, prvakinjom drame Narodnog pozorišta iz Beograda i osnivačem i umetničkim rukovodiocem hora Kosovski božuri, bio je veoma dirljiv za mnogobrojnu publiku u prepunoj sali srpske crkve u Kopenhagenu. Uvaženu gošću, mnogobrojnoj publici predstavio je Aleksandar Stojanov.
Sećanje na pogrom
Ivana je koncipirala program posvećujući ga pogromu na Kosovu i Metohiji. Retko koji umetnik u nas Srba se u današnje vreme toliko bavio ovom temom. Iza Ivane su ne samo pohodi po Kosmetu i njen rad sa Kosovskim božurima, već i pet režija obeležavanja ovog strašnog događaja velikim koncertima i spektaklima. Zapravo, ona je pionir ovog spomena jer je još 2005. godine u Narodnom pozorištu sama organizovala prvu godišnjicu pogroma na Kosovu i Metohiji. Tada su prvi put nastupili njeni Kosovski božuri. Ivana je u Kopenhagenu otpočela program pesmom posvećenom Simonidi – stihovima koje je njena majka Jelena Žigon odabrala iz 101 pesme o Simonidi, koje je sabrala u knjigu i odštampala pre nego što nas je napustila. Potom su usledile numere: Himna caru Lazaru, vladike Nikolaja, uz prekrasan video spot, zahvaljujući kome smo se svi osetili kao da smo posetili Ravanicu i mošti cara Lazara.
Vila nebesnica
Potom je sledila pesma “Onamo namo” odrađena u novom aranžmanu sa podrškom glasova Kosovskih božura i Bojane Peković – čuvene guslarke koju Ivana naziva Njegoševom “vilom nebesnicom”. Pripremila je Ivana tokom dugih godina rada na velikim spektaklima o Prvom i Drugom svetskom ratu interesantne arhivske materijale koji prate njeno govorenje stihova i pesme, kao što su “Tamo daleko, “Cvijet nade” mitropolita Amfilohija i “Carica tišine”, vladike Nikolaja. Njen “Vidovdan “između recitativa i pevanja uistinu postaje vapaj našeg naroda i slušamo ga kao istinsku himnu ali i kao dokaz da našoj duši niko ne može oteti Kosmet. Jednom rečju Ivana je uspela sa sobom u našu predivnu crkvu da donese naše kosovske svetinje ili bolje reči da nas putem umetnosti odvede na jedno dugo, a naizgled kratko hodočašće. I suze su potekle velikom delu publike u sali.
Prisustvo zvanica
Sa njom je nezaobilazna tema bio i Njegoš “nebom osijani”, kojom je predstavom takođe u Narodnom pozorištu još 2013 obeležila 200 godina od rođenja velikog Vladike. Ovom nezaboravnom nastupu Ivane Žigon u Kopenhagenu prisustvovali su i Mirjana Živković, ambasador Republike Srbije u Kraljevini Danskoj i Tatjana Budisavljević Pavlović, šef konzularnog odeljenja. Takođe, tu je bila i Božidarka Zekić, savetnik u Ambasadi Bosne i Hercegovine. Iza nas je ostalo jedno nezaboravno veče sa vrsnom umetnicom iz matice Srbije i njenim dvadesetogodišnjim radom i posvećenošću našoj kolevki, Kosovu i Metohiji.
Čežnja za domovinom
– Zaista preživljavam ovo veče sa publikom kao da je i meni prvi put. Naročito kada je publika ovako odabrana i kada se dogodi taj poseban blagoslov da se okupimo pri crkvi. Uvek to budu posebni ljudi. Bila mi je čast da upoznam mnoge članove crkvene uprave parohije i pododbora “Sveti Sava”, kao i oca Milana Gardovića i da se još jednom uverim da je najsnažnija čežnja za domovinom izražena upravo kada smo u tuđini. I ja se uvek iznova učim od svoje publike. To je obostran proces. Kada meni nekad presahnu suze, one mi se vrate i naviru mi iznova preko onih koje poteku u publici. Tako se održava taj živi kontakt baš kao u mitropolitovoj pesmi : “Brat na brata, brat na sestru oslonjeni, kao tvrdi smo grad…” U takvom trenutku umetnost zaista bude jako bliska veri, naročito kada se izvode naši najveći autori. Osetila sam i to kao veliki pozdrav i blagoslov – rekla je Ivana Žigon.
