Tanjug

Privremene vlasti u Prištini priznale su da je na Kosmetu trenutno najmanje 250.000 komada oružja u ilegalnom posedu. Ovo su najnoviji podaci MUP privremenih prištinskih institucija. Prema tim podacima, koje je izneo direktor Odeljenja za javnu bezbednost Mensur Hoti, do sada je legalizovano oko 37.000 komada. Međutim, stručnjaci iz oblasti bezbednosti upozoravaju da je ovo samo deo “značajnog kontingenta nelegalnog oružja” na prostoru KiM.

– Zapadne obaveštajne službe raspolažu saznanjima o mnogo većoj količini oružja u nelegalnom posedu, ali i na realnu opasnost da ono nije isključivo u funkciji najtežih oblika organizovanog kriminala, poput trgovine drogama i ljudima, već i za činjenje terorističkih akcija. Ovaj arsenal je sasvim dovoljan da Albanci sa Kosova krenu u organizovani napad na jug Srbije, odnosno Preševsku dolinu, prostor koji nazivaju delom “velike Albanije”. Takođe, nije isključeno da, u slučaju nemira na severu Kosova upravo to oružje bude uključeno u sveopšti napad na Srbe. Pri takvom scenariju, bez obzira na želju pripadnika Kfora da takve incidente spreče to će biti nemoguća misija – ističe Dževad Galijašević, stručnjak iz oblasti bezbednosti iz BiH.

Smišljena akcija

Na pitanje kako je moguće da je toliko nelegalnog oružja na području koje kontrolišu mirovne međunarodne snage, Galijašević objašnjava da je “naoružavanje Kosova od početka bilo sistemske prirode”.

– NATO je izgradio albanske institucije zbog čega se u javnosti i gradi privid da se vlasti u Prištini “bore” protiv nelegalnog naoružavanja, a upravo su te institucije ključne u formiranju i građenju novih vojnih i bezbednosnih struktura koje su pretnja miru i teritorijalnom integritetu Srbije. Upravo one intervenišu, provociraju i ugrožavaju opstanak i bezbednost Srba na Kosovu, ali i na jugu Srbije – ističe Galijašević.

Nekadašnji vojni operativac Ljuban Karan kaže da niko pouzdano ne zna koliko je ilegalnog oružja u posedu Albanaca na Kosovu, niti je bilo želje i pokušaja međunarodne zajednice da se obavi demilitarizacija.

– Od početka je to bila dobro smišljena akcija prikrivanja oružja zločinačke OVK po završetku rata. Kao i kod svakog dogovora, Srbi su i tom prilikom izigrani – vratili su nelegalno oružje, a Albanci nisu ili su to učinili simbolično kako bi “međunarodna zajednica” mogla da potvrdi da svi poštuju dogovor o demilitarizaciji. Naravno da su još tada, u dogovoru sa moćnim zapadnim obaveštajnim službama, koje su stvorile i opremile OVK, planirane oružane provokacije, pretnje i pritisci, u cilju etničkog čišćenja Kosova od srpskog stanovništva. Pretnja maskiranih i redovno nepoznatih napadača, daleko je uverljivija i daje mnogo veće uspehe sa oružjem, nego bez njega. Upravo zbog toga nije bilo ozbiljnijih pokušaja da se ilegalno oružje oduzme – objašnjava Karan.

Tajna skladišta

Naš sagovornik podseća i da su bunkeri sa tim oružjem pronalaženi i na teritoriji centralne Srbije tokom delovanja OVPMB.

– Ako su već tu nađena tajna skladišta, možemo pretpostaviti šta se sve od oružja skriva na KiM. Sem što je to oružje skrivano i korišćeno za provokacije, nasilje i zločine nad Srbima, ono je smišljeno i planirano čuvano za konačni obračun sa Srbima na KiM i nekakvu “kosovsku oluju” o kojoj albanski teroristi i zločinci sanjaju. Prvi pravi pokušaj bio je martovski pogrom nad Srbima 2004, koji nije uspeo, ali oni ne odustaju od potpunog proterivanja Srba i etnički čiste države. Potpunu demilitarizaciju i oduzimanje ilegalnog oružja trebalo je da obave jedinice Kfora, ali one to nikada nisu uradile – zaključuje Karan.

Egzodus puškama

Ljuban Karan podseća da je ilegalno oružje u velikoj meri pomoglo iseljavanju Srba i tihom egzodusu.

– Tome će služiti i dalje. Neće se prištinsko rukovodstvo odreći tako efikasnog mehanizma. Za njih je daleko lakše kada oružano nasilje nad Srbima vrše “nepoznati napadači”, jer tako sve mogu prikazati kao “pojedinačne slučajeve” na koje niko, sem Srba i Srbije, ozbiljno ne obraća pažnju. Kada oružjem nastupe preko svojih paravojnih formacija, to već privlači pažnju i provocira oružani odgovor Srbije. Ipak, prave efekte po bezbednost Srba u pokrajini osetićemo u trenutku pokretanja neke nove planske akcije koja se već dugo priprema, u slučaju da se odluče za konačni obračun sa Srbima na KiM – naglašava Karan.

Šta je sa legalnim oružjem?

Dževad Galijašević postavlja pitanje zbog čega ne postoje tačni podaci koliko je “legalnog oružja” u posedu raznih paramilitarnih organizacija koje deluju na Kosmetu.

– Ne treba zaboraviti ni to da je Velika Britanija isporučila veće količine protivtenkovskih raketa tzv. Kosovu – podseća Galijašević.