Rusija je zahvalna Srbiji na ispravnim reakcijama prema događajima na Krimu, poručio je juče ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin.
– Srbija je preko svojih predstavnika rekla da ništa neće uraditi da nanese štetu u odnosima sa Rusijom i mi smo tim stavom zadovoljni – rekao je ruski diplomata, učestvujući na jučerašnjem okruglom stolu u beogradskom Medija centru o sličnostima i razlikama između Krima i Kosova.
Čepurin je izbegao da odgovori na novinarsko pitanje šta je Moskva konkretno tražila od Beograda kada je reč o zauzimanju stava prema ukrajinskoj krizi i prisajedinjenju Krima Ruskoj Federaciji.
|
Rusi blizu NATO baza Nedavno je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pokazao mapu Rusije na kojoj se vidi da je u njenom okruženju smešteno oko 100 NATO baza, podsetio je ambasador Čepurin, a potom ironično primetio da mu se "svideo" komentar jednog američkog oficira.
Berlin "podržao" Na spekulativno pitanje da li bi Beograd trpeo štete od Moskve ukoliko popusti pred pritiscima Brisela da se prikloni sankcijama prema Rusiji, Čepurin nije odgovorio, ali mu je u pomoć pritekao vojno-politički komentator lista "Politika" Miroslav Lazanski. On se pozvao na izjavu šefa nemačke diplomatije da ne treba pritiskati druge zemlje koje nisu članice EU da se izjašnjavaju i pridružuju sankcijama Rusiji. |
Poredeći slučaj secesije Kosova i Krima, ruski diplomata je napravio nekoliko razlika, ističući da su zakonite vlasti na Krimu izabrane još 2010. raspisale referendum nakon državnog udara u Kijevu i da su se građani, i to ne samo Rusi, u visokom procentu od 96,7 odsto izjasnili za ujedinjenje sa Rusijom. Krim se potom obratio Rusiji sa molbom o prisajedinjenju. Usledila je odluka Dume i predsednika Ruske Federacije koji su pozitivno odgovorili na molbu. Sva pravila međunarodnog prava su ispoštovana i sve je sprovedeno u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija.
– Sve ove događaje možemo različito tumačiti, ali ne možemo da kažemo da se nisu desili – konstatovao je Čepurin, a potom podsetio da na Kosovu nije bilo referenduma i saglasnosti UN i da je ono "nezakonito otrgnuto od Srbije".
Aludirajući na netačnu tvrdnju predsednika SAD Baraka Obame o postojanju kosovskog referenduma uz nadzor UN on je uzvratio diplomatskom packom: "Znate, možda vam nešto ne odgovara, ali ako činjenice nisu na vašoj strani, onda je bolje da ćutite nego da se služite neistinama."
Kada je Krim odlučio da se odvoji od Ukrajine, u Kijevu nije postojala zakonita vlast jer je tamo prethodno izvršen državni udar, konstatovao je Čepurin i dodao da "nisu ruski predstavnici trčali po Majdanu ko miševi da bi svrgli legitimno izabranu vlast".
– Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, u Srbiji su postojale legalne vlasti, a otcepljenju Kosova je prethodilo bombardovanje NATO-a, bez saglasnosti SB UN – istakao je razlike između kosovskog i krimskog slučaja ruski ambasador
