“Da bi Kosovo konačno počelo da kontroliše svoj visoki vazdušni prostor, nisu potrebne samo tehničke i kadrovske pripreme, već postoje i neki uslovi političke prirode”, kaže za Radio Slobodna Evropa direktor Uprave za civilnu avijaciju Kosova Eset Beriša.
Kosovo, kaže Beriša, trenutno nema kapacitete da upravlja visokim vazdušnim prostorom, ali navodi da su to planovi za budućnost.
Niskim vazdušnim prostorom iznad Kosova od 205 do 6.205 metara upravlja Agencija za vazdušne navigacijske usluge, dok je vazdušni prostor iznad te visine otvoren za civilne letove 3. aprila 2014. i pod kontrolom je Mađarske, odnosno HungaroControla, koji pruža tehničke usluge za kontrolu saobraćaja na toj visini.
HungaroControl je najpre imao petogodišnji sporazum za kontrolu visokog vazdušnog prostora Kosova, a s obzirom da Kosovo u međuvremenu nije uspelo da ispuni uslove, taj sporazum je produžen na neodređeni period, u dogovoru sa NATO-om.
Naime, komandant misije KFOR-a, odnosno NATO-a, odgovoran je za bezbednost vazdušnog prostora Kosova u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojno-tehničkim sporazumom iz 1999, kao i sadašnjim zakonima Kosova.
NATO je i dalje u procesu normalizacije vazdušnog prostora Kosova. Potpuna normalizacija niskog vazdušnog prostora predviđa i otvaranje vazdušnih koridora između Srbije i Kosova.
Prema navodima Uprave za avijaciju Kosova, zvaničnici NATO-a su bili posvećeni tome da se ostvare što bolja tehnička i zakonska rešenja o otvaranju novih vazdušnih koridora u niskom vazdušnom prostoru Kosova, međutim srpska strana je oklevala da postigne bilo kakav sporazum sa kosovskom stranom.
