Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić uložila je rezervu na deklaraciju EU “Samit EU-Zapadni Balkan, Brisel 13. decembar 2023” kojom se štite interesi Srbije. Ovim je jasno stavila do znanja da Kosovo i Metohija ostaje integralni deo Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244 UN.
Crvene linije
U saopštenju Vlade se naglašava da su, jasne crvene linije nepriznavanje KiM i neprihvatanje kao člana UN i člana u sistemu organizacija i agencija UN.
Bez obzira na to što je reč o pravno neobavezujućem dokumentu, ovo je još jedan vid pritiska na Srbiju po pitanju tzv. Kosova, kaže istoričar Aleksandar Raković za “Vesti”, uz ocenu da pritisci postoje u raznim vidovima i nema dileme da će ih biti još.
On smatra da će razvoj situacije vezano za KiM najviše će zavisiti od međunarodnog konteksta, odnosno od kampanje i izbora iduće godine u Sjedinjenim Američkim Državama i sukoba Ukrajine i Rusije, kao i izraelsko – palestinskog.
Naš sagovornik je mišljenja da će se sve vrteti oko toga da li će nekadašnji američki predsednik Donald Tramp u američkoj predsedničkoj trci biti ispred drugih kandidata.
– Ukoliko jeste favorit, nesumnjivo će pažnja prvenstveno biti usmerena na to da mu se oduzme pobeda, što nam ide u prilog, jer će se više baviti svojim problemima, a manje drugim spoljnim, pa tako i tzv. Kosovom – kazao je Raković.
Bez priznanja
Srbija, posvećena procesu EU integracija i pregovorima, kako je navedeno u tekstu koji je Brnabićeva uputila, generalno se, sa rezervama, usklađuje sa deklaracijom EU kao političkom izjavom i pravno neobavezujućim dokumentom.
– Dogovor o putu ka normalizaciji i njegov prilog o implementaciji, kako je to navedeno u ovoj Deklaraciji, smatra se prihvatljivim samo u kontekstu koji se ne odnosi na bilo kakvo de fakto ili de jure priznavanje tzv. “Kosova”- navodi Brnabićeva i ističe da usklađivanje nikako ne znači priznavanje članstva tzv. Kosova u UN, sistemu organizacija i agencija UN, niti tzv. teritorijalnog integriteta tzv. Kosova.
Usklađivanje sa deklaracijom, kako je navela premijerka, ne utiče ni na činjenicu da KiM ostaje integralni deo teritorije Srbije pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine.
Inače, EU, u toj deklaraciji, poziva na ubrzanje procesa pristupanja Zapadnog Balkana evropskoj zajednici i od Beograda i Prištine traži brz napredak u normalizaciji odnosa, kao i da u potpunosti, bez daljih odlaganja ili preduslova, primene postignute sporazume.
Bez sankcija Rusiji
U deklaraciji EU je zatraženo usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Brisela, kao i da će EU brzo ispitati predloge iznete u Planu rasta za unapređenje ekonomske integracije regiona sa EU.
Brnabićeva je novinarima rekla da je srpski narod protiv uvođenja sankcija. -Patili smo zbog sankcija tokom devedesetih i mislimo da one uvek ugrožavaju naranjivije među stanovništvom – kazala je premijerka.
Hoće da nam otmu južnu pokrajinu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je upozorio da će velike sile pokušati i formalno da završe otimanje KiM od Srbije tokom 2024.
Vučić je za Politiku rekao da će iduća godina biti presudna za Srbiju po više osnova, za stabilnost, mir, ali i pokušaj da se legalizuje stvaranje albanske države na teritoriji južne srpske pokrajine.
– Sledeće godine će pokušati i formalno, konačno, da nam otmu KiM. Nemam iluzija da će probati to da urade na svaki način i po svaku cenu, jer moraju da završavaju rat u Ukrajini što pre, ne treba im da se Putin, ili bilo ko, poziva na tzv, kosovski presedan, zato žele da zatvore tu priču što pre. I, naravno, pre izbora u SAD – rekao je predsednik.
Za Srbiju će, kako je naveo, od velike važnosti biti da sačuva mir i stabilnost na unutrašnjem planu da bi nastavila ekonomski napredak, investicije, infrastrukturne projekte, zapošljavanje, povećanje plata i penzija i kako bi imala dovoljno snage da se odupre spoljnim pritiscima.
