Kosovo je i danas Srbija

Poslanica Bundestaga i članica partije Levice (DIE LINKE), Žaklin Nastić, nedavno je došla u centar pažnje srpskih medija, kada je sa govornice Bundestaga, glasno i oštro kritikovala nezainteresovanost Nemačke i Evropske unije da se sinhronizovano sa Srbijom suprotstave širenju korona virusa i Srbiji za to obezbede adekvatna sredstva i opremu.

Ona predsedava parlamentarnom grupom za odnose Nemačke i zemalja Jugoistočne Evrope i iako jedna od mlađih angažovanih poslanica u Bundestagu, bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine i političkim posledicama ovog krvavog rata, aktivno se i kontinuirano suprotstavlja još od dana kada su NATO avioni krenuli sa prvim smrtonosnim tovarima ka našoj zemlji.  Žaklin Nastić  za “Vesti” govori o tadašnjem i današnjem odnosu Nemačke prema Srbiji i ističe da bi Berlin trebalo da povuče odluku o priznanju samoproglašene nezavisnosti Kosova.

Navršava se 21 godina od početka NATO bombardovanja protiv Savezne Republike Jugoslavije. Šta je tim povodom vaša partija Levice (DIE LINKE, tadašnji PDS) u to vreme preduzela?

– Levica (DIE LINKE) se konsekventno zalaže za mirotvornu politiku i to samo diplomatskim sredstvima. S obzirom na našu istoriju, mi odbacujemo svaku mogućnost da vojno angažovanje krene iz Nemačke. Isto tako, 1999. bili smo jedina politička snaga u Bundestagu (Savezni parlament) koja se usprotivila učešću Nemačke u ovom pravno neutemeljenom i nepravednom ratu protiv Savezne Republike Jugoslavije. Tadašnji predsednik naše partije, Gregor Gizi, žestoko je okrivio NATO zbog napada na Jugoslaviju i zbog ubijanja tolikog broja nedužnih civila. Više puta sastajao se sa predsednikom Slobodanom Miloševićem, u težnji da se izdejstvuje mir u regionu. PDS (današnja DIE LINKE) učestvovala je na brojnim protestima protiv ovog suludog rata i nastojala da širi istinu o njegovom besmislu i nepravednosti.

Koliko ste tada imali godina i da li ste već u to vreme imali uvid šta se dešava u zemljama jugoistočne Evrope?

– Kada je počelo bombardovanje 24. 03. 1999. imala sam 19 godina i učestvovala sam u mnogim demonstracijama organizovanim u Hamburgu. Taj tragični dogaðaj je na mene tako uticao, da su se moji pogledi na svet znatno politizovali. Manipulacije ministra inostranih poslova Joške Fišera i njegove partije Zelenih, kao i sveobuhvatne medijske manipulacije, imale su za cilj da daju legitimitet napadima NATO alijanse i sve me je to jako pogodilo. Boravila sam više puta u Srbiji i pre i posle bombardovanja. Srdačnost i gostoljubivost ljudi u Srbiji dobro mi je poznata i danas, kao i tada, solidarišem se u njihovoj težnji za međunarodnom pravdom.

Kako gledate na reakciju ostalih političkih partija u to vreme?

– U Bundestagu je velika većina glasala za NATO intervenciju, iako je do tada važio posleratni imperativ da “više ni jedan rat ne sme da krene sa nemačke teritorije”. Odluka Bundestaga bila je apsolutno katastrofalna i tek od tada nemački vojnici se kontinuirano šalju i u druge ratove širom sveta. Sve partije, osim Levice (DIE LINKE, tada PDS) izglasale su da Nemačka učestvuje u ovom kršenju međunarodnog prava i ubijanju nedužnih civila. Od tada do danas, DIE LINKE je jedina politička snaga u Bundestagu koja se dosledno zalaže za mirovnu spoljnu politiku, a posebno kada je Srbija u pitanju.

Kakav je stav Levice  o sudbini Kosova?

– Nama u partiji DIE LINKE je još tada bilo jasno: NATO bombe i kršenje međunarodnog prava ne vode miru nego doprinose ratu. DIE LINKE se i danas konsekventno zalaže za poštovanje međunarodnog prava. Odvajanje Kosova je brutalno kršenje ovog prava. Nemačko priznanje Kosova je nepravni akt i velika greška. Ona treba što pre, kroz povlačenje priznanja, da se koriguje, i ja se u Bundestagu za to, stalno i intenzivno zalažem. Nedopustivo je što politiku Kosova vode osvedočeni ratni zločinci i njima je mesto iza rešetaka, a ne u vladi ili parlamentu. Srbija je pokazala spremnost za dijalog sa Albancima i zaslužuje podršku.

Da li proterani Srbi sa Kosova treba da dobiju neko obeštećenje?

– To je apsolutno neophodno. Nemačka ne sme da bude izuzeta od ove odgovornosti, ni moralno, ni finansijski, ni pravno. Ona je učestvovala u ovom kršenju međunarodnog prava i stalno je na strani ratnih zločinaca koji čine političku elitu kosovske vlasti. Nastradale niko ne može vratiti i ne postoji uteha koja bi ublažila tugu za nastradalima. Pred lice pravde moraju se izvesti i ratni zločinci, ali i oni koji su odlučivali da se krene u ratna razaranja, u zemljama učesnicama NATO agresije.

Uđite u politiku

Broj Srba u Nemačkoj se povećava,  u Berlinu su četvrta nacija doseljenika po brojnosti (posle Turaka, Rusa i Poljaka). Da li treba  intenzivnije da budu uključeni u politički život u Nemačkoj, i na koji način?

– U okviru Evropske unije, najbrojnija srpska zajednica je upravo u Nemačkoj. Srpkinje i Srbi bili su aktivni učesnici u stvaranju “nemačkog privrednog čuda” tokom šezdesetih godina, iako su doživeli mnoge patnje od strane Nemaca tokom Drugog svetskog rata. Oni daju danas važan doprinos društvenom, kulturnom i političkom životu, što Nemačku čini bogatijom. Za svaku pohvalu bi bilo njihovo aktivnije uključenje u politiku, a u našoj partiji  uvek su dobrodošli. Mi se zalažemo za socijalnu politiku u Nemačkoj i za prijateljske odnose sa Srbijom.

Egoizam Evropske unije

Sada je ceo svet zaokupljen borbom protiv korona virusa. Kakve je greške napravila Nemačka u sprečavanju širenja ove opake bolesti i šta bi vlada trebalo da preduzme?

– Glavna greška napravljena je mnogo ranije, kada je zdravstvo privatizovano i komercijalizovano, pa je na pojavu pandemije ostalo nepripremljeno, na šta je DIE LINKE godinama permanentno ukazivala. Sada su hitno neophodne investicije u zdravstveni sistem, kao i u saniranje negativnih finansijskih posledica, kada su u pitanju zaposleni, populacija koja je u fazi obrazovanja, vlasnici malih preduzeća i pogotovo najsiromašniji sloj društva. Jedno društvo je snažno i zdravo onoliko koliko su to njegovi najsiromašniji pripadnici. Sva moja nastojanja usmerena su na apel Nemačkoj i Evropskoj uniji da pandemija samo zajednički i uz potpunu međudržavnu solidarnost može da se savlada. Srbija je godinama bila pod pritiskom da liberalizuje svoju ekonomiju i otvori je za koncerne EU, kao i da se ekonomski distancira prema Rusiji i Kini. Sada, u jeku korona krize, prepustiti Srbiji da se sama snalazi, bez ikakve pomoći i solidarnosti EU neprimereni je egoizam i profiterski besmisao kada su zdravlje i životi ljudi u pitanju. Izuzetno je pozitivno što su Kina i neke druge zemlje pokazale veliku spremnost da u ovoj situaciji i drugima pomognu. Želim svim ljudima da ovu pandemiju što pre savladamo i budemo zdravi!