Podela velikih sila u UN učinila je život Kosova teškim i punim stalnih izazova, kaže publicista iz Albanije Ben Andoni i dodaje da ipak veruje da “budućnost pripada Kosovu” i da će se problemi pre ili kasnije završiti, ali da trenutno ne vidi da je moguće da Kosovo izbegne veto Rusije i Kine da obezbedi mesto u najvećoj organizaciji na svetu.
Andoni je u intervjuu za “Gazetu ekspres” ocenio da će se Kosovo suočiti sa izazovima, čak i nakon eventualnog sporazuma sa Srbijom po francusko-nemačkom planu, jer ne veruje da će ikada biti normalnih odnosa sa Beogradom. Prema njegovim rečima, ovaj sporazum bi najviše za Kosovo doneo model bivše Demokratske Republike Nemačke.
Andoni smatra da i kosovski premijer Aljbin Kurti ima problem, jer nije na pravi način predvideo tok dijaloga, za koje kaže da su postali “gorka realnost”.
– Izgleda da Kosovo i Albanija zajedno pate od antropološkog problema u pogledu organizacije upravljanja zemljom – kaže Andoni.
Kosovo obeležava 15. godišnjicu nezavisnosti. I pored toga što postoji preko 100 priznanja i mišljenje Međunarodnog suda pravde da nezavisnost nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, zemlja se suočava sa problemima koji, po mnogima, proizlaze iz činjenice da Kosovo nije članica UN. Koliko Kosovu otežava život činjenica da nije članica svetske porodice naroda?
– Postoji problem u vezi sa Međunarodnim sudom pravde nakon zahteva Srbije da se tumači da li je proglašena nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom ili ne. Ovaj sud je rekao da je to u skladu, ali je Srbija to izbegla kao dvosmislen odgovor. Poznajući veliku podelu velikih sila u Savetu bezbednosti, ovo je učinilo život Kosova teškim i punim izazova.
Imate li ideju kako Kosovo može da izbegne veto Rusije i Kine da obezbedi mesto u UN?
– To je nemoguće, sve dok interese Kosova štiti druga velika sila. Ali, to može da im obezbedi uzdržanost, ako se nađe rešenje u međunarodnom pravu koje indirektno zadovoljava njihove interese. Čini se da se tako nešto događa sada, gde se meni lično čini da će bilo kakvo rešenje za Kosovo morati da se nađe u konstrukciji koja ne bi izazvala ego Rusije koja indirektno kroji svetski poredak.
Pošto je glavni argument za sporazum Kosova i Srbije kretanje dve zemlje ka EU, da li se može reći da će Kosovo lakše postati deo EU, uprkos pet zemalja članica koje ga ne priiznaju? Isto pitanje važi i za eventualno članstvo u NATO.
– Počinjem od kraja. U tome nam je potrebna pomoć Albanije i Hrvatske, ali i Crne Gore. Verujem da Severna Makedonija to ne nudi. A to ima veze sa predstavljanjem Kosova u Jadranskoj povelji, koja je uvod u članstvo u NATO. Za to vreme Kosovo mora da izvrši razgraničenje sa Srbijom, Albanijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom. Što znači da je definisano u svojim granicama. Međutim, za EU će trebati drugačiji kurs i strategija.
Da li se usuđujete da prognozirate gde će Kosovo biti za 15 godina?
– Verujem da će na Kosovu biti lakše, ali i da će se iskomplikovati problemi sa srpskom zajednicom. Zaista se nadam da će se ekonomski razvijati i verujem da će uspeti sa tim velikim brojem mladih ljudi, koji imaju mnogo ambicija i kulture ali i dobro obrazovanje. Predviđam da će se još više udaljiti od Albanije, da će Priština i zvanična i politička Tirana nastaviti da se gledaju sa prezirom, dok će običnim ljudima na Kosovu Albanija biti od koristi mnogo više nego obrnuto. Problem će ostati ekonomsko-socijalno-politički model Kosova, koji će ono izgraditi u budućnosti, za koji mislim da će biti zbunjujuć i posle 15 godina. O ovome sudim iz slučaja Albanije – zaključio je Andoni.
Albanci su navikli da žive dobro na grbači Srbije, a sad bi da žive na grbači SAD-a ! Samo nisu vam Amerikanci tako velikodušni kao Srbi – kad shvate ko ste, prepustiće vas ponovo Srbiji. A vi imate prava da planirate šta hoćete – čovek planira a Bog (i Srbi ) se smeju.