Novih priznanja Kosova nema pune četiri godine, od septembra 2020. kada ga je poslednji priznao Izrael, a zašto je to tako, tumači se na više načina.
Prema jednom od gledišta, Priština više nema tako jaku podršku saveznika na ovom polju, zbog aktuelne vlade koja je sklona da “solira” na pitanjima po kojima njihovi partneri očekuju saradnju, a ima i mišljenja da su zemlje širom sveta manje-više do sada zauzele stamene stavove prema statusu Kosova i da tek kod jednog dela, pod određenim uslovima, mogu da se očekuju promene u korist Prištine.
Kako se približava kraj mandata aktuelne kosovske vlade, opozicija sve češće ističe da će vladavina Aljbina Kurtija biti upamćena i po tome što nije uspela da pribavi nijedno novo priznanje Kosova.
Ministarka spoljnih poslova Donika Gervala proletos je poručila da će biti priznanja, ali da ne može da obeća kada. Od tada se ništa nije promenilo.
Predsednik DSK Ljumir Abdidžiku je na sednici parlamenta 12. septembra rekao da sednicu počinju sa “dubokim osećajem nacionalne izolacije” i da “četiri godine Kosovo nema nikakvo priznanje, nema novih članstva i pod sankcijama je”.
I poslanica DPK Arijana Musljiu-Šoši izjavila je nedavno da je vlada Kurtija “degradirala odnose sa državama koje priznaju Kosovo”, a sa onima koje ga ne priznaju nije preduzela nikakve korake.
– Nazadovali smo i nemamo ni priznanje, ni članstva – izjavila je Musljiu-Šoši.
Koliko država je priznalo Kosovo – 117 ili 83?
Podaci Prištine i Beograda o tome koliko država u ovom trenutku priznaje Kosovo se razlikuju. Tako Gervala tvrdi da je Kosovo priznalo 117 država, dok evidencija Beograda govori da je proj priznavača – 83, plus tri zemlje koje se vode kao “zamrznuti priznavači” – Peru, Dominikanska Republika i Egipat, a da su 107 članica Ujedinjenih nacija nepriznavači, među kojima je i 27 onih koji su povukli priznanje. Kosovo ne priznaju ni Sveta stolica i Palestina koje nisu punopravne članice UN.
Za Prištinu su u ovom momentu svakako od primarnog značaja pet zemalja Evropske unije koje ga ne priznaju – Grčka, Španija, Slovačka, Rumunija i Kipar, od kojih su prve četiri navedene i članice NATO, jer od njih zavise i evrointegracije i učlanjenje u Alijansu. Koliko god da se u pojedine od njih upiralo prstom kao u sigurne priznavače u dogledno vreme, po svoj prilici, sve one čekaju ishod dijaloga Beograda i Prištine.
Analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri ocenjuje da Kosovo prethodnih nekoliko godina nije došlo do novih priznanja jer su ona ranije bila zasnovana na pomoći njegovih velikih saveznika, SAD i velikih evropskih zemalja, ali da ta vrsta podrške sada izostaje jer aktuelni premijer Kurti nema nivo kooperativnosti sa međunarodnom zajednicom koji su imale prethodne vlade.
– Kosovo je mala zemlja i nema dovoljno resursa da ulaže u lobiranje u vezi sa novim priznanjima. Do sada su nova priznanja bila zasnovana na pomoći velikih saveznika, SAD i velikih evropskih zemalja, a ona je bila uzvraćena time što je Kosovo bilo saradljivo i kooperativno u pogledu dijaloga i mnogih geopolitičkih i geostrateških projekata vezanih za Balkan. Međutim, situacija se promenila. Premijer Kurti nema taj nivo kooperativnosti sa međunarodnom zajednicom koji su imale prethodne vlade i sada nedostaje podrška međunarodne zajednice u vezi sa novim priznanjima. To je veoma nepovoljno, ali to je realnost – kaže Muhadžiri za Kosovo onlajn.
Na pitanje da li neki saveznici Kosova, ipak lobiraju za nova priznanja ili se čeka ishod dijaloga Beograda i Prištine, on kaže da se angažovanje kosovskih saveznika u pogledu dobijanja novih priznanja ne vidi niti da ima puno razgovora u diplomatskim krugovima na tu temu.
Da li će neko promeniti stav?
Pozicije koje su države u svetu zauzele prema pitanju statusa Kosova, prema oceni naučne saradnice u Istraživačkom centru “Henri Džekson” Helene Ivanov, najverovatnije će ostati iste dokle god se suštinski ne promeni geopolitička situacija u svetu ili dok se dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine ne završi.
Ona kaže da postoje tri grupe zemalja koje svoje stavove oko statusa Kosova zasnivaju na različitim motivatorima.
U grupu država koje imaju principijelni stav koji se najverovatnije neće promeniti, Ivanov ubraja SAD, Veliku Britaniju i veliki broj zemalja zapadnog sveta koji su stava da je Kosovo nezavisna država, kao i države, poput Rusije ili Kine, koje imaju stav da je Kosovo Srbija, koji je, napominje, isto tako zasnovan na principijelnim osnovama.
– Druga grupa zemalja najverovatnije čeka da se proces dijaloga o normalizaciji završi i u zavisnosti od toga kako će se on završiti, one će potencijalno promeniti svoj stav, ali u ovom trenutku dok dijalog traje, nemaju motivaciju da svoj stav menjaju. Tu možemo da govorimo o zemljama članicama EU koje nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu. Njihova glavna motivacija za nepriznanje njihova interna politička pitanja, na primer u slučaju Katalonije u Španiji – kaže Ivanov.
U trećoj grupi, prema njenoj oceni, su zemalje oko kojih se jako puno lobiralo.
– Tu možemo govoriti, na primer, o nekim zemljama Afrike koje su ovako ili onako ubeđene da se o Kosovu izjasne. Dok god geopolitička situacija ostaje ovakva kakva je trenutno, mislim da ne treba očekivati da se taj stav promeni. Međutim, ukoliko bi došlo do velike promene na geopolitičkoj sceni, ona bi možda određene zemlje motivisala da promene svoj stav, a na promenu njihove pozicije takođe bi potencijalno mogao da utiče i kraj dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine – navodi Ivanov.
Zapad je od Kosova i Metohije napravio kriznu tačku kojom će destabilizovati Balkan i Evropu kada god im zatreba. Ako SAD pokušaju da na zdravim osnovama vrate svoju moć na Balkan uz poštovanje srpskog naroda – Kosovo i Metohija će se stabilizovati i ljudi će početi normalno da žive. Dokle god SAD idu dzonom prema Srbiji sa otimanjem južne srpske pokrajne – mira neće biti.