Prema poslednjim podacima, a oni se mere svakog sata, vazduh u Beogradu je dobar, ocenio je dr Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zadravlje. Rekao je da je dinamika promene koncentracije zagađujućih materija u atmosferi intenzivna i da se menja iz sata u sat, zbog čega su i oscilacije u kvalitetu vazduha moguće.
Dr Andrej Šoštarić je u emisiji Prvog programa Radio Beograda “Magazin na Prvom” naveo da GZJZ u Beogradu vrši monitornig kvaliteta vazduha sa 25 mernih automatskih stanica koje na časovnom nivou daju podatke koji se ažuriraju.
Ukazao je da postoji pet kategorija indeksa kvaliteta vazduha – odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen.
Šoštarić je naglasio da su Uredbom o monitoringu i zahtevima kvaliteta vazduha jasno definisane granične vrednosti za svaku zagađujuću materiju.
Naša Uredba je, kako je rekao, ista kao i Uredba koja se primenjuje u EU, a identične su i granične vrednosti i metode za merenje kvaliteta vazduha.
Zakonom su određene granične vradnosti stepena kvaliteta vazduha – to su prihvatljive koncentracije zagađujućih materija u vazduhu, koje ne ostavljaju posledice po zdravlje stanovništva – proizilaze iz epidemioploških studija i mogu biti satne, dnevne i godišnje, precizira Šoštarić.
Osnovni parametri koji se mere
Istakao je da se ocena kvaliteta vazduha vrši na godišnjem nivou, a da merenja – koja na dnevnom nivou sprovodi GZJZ, daju informacije o trenutnom kvalitetu vazduha.
Osnovni parametri koji se mere radi procene trenutnog kvaliteta vazduha, u gradskoj sredini, su sumpor dioksid, azotni oksidi, ugljen monoksid, prizemni ozon i suspendovane čestice, kaže dr Andrej Šoštarić i konstatuje da je čestično zagađenje – to je uslovno rečeno fina prašina koja lebdi u vazduhu, najveći problem zagađenja vazduha u Beogradu.
On je pojasnio da čestice vode poreklo od nekompletnog sagorevanja fosilnog goriva, i da su osnovi izvori zagađenja saobraćaj i, tokom grejne sezone, loš kvalitet čvrstih i ostalih goriva koja se koriste za loženje.
Šoštarić ne spori da u Beogradu postoji problem zagađenja vazduha, ali i ističe da su ona epizodna.
Naglašava i da Beograd, generalno gledano, nije u vrhu gradova koji imaju nekvalitetan vazduh, odnosno da je vrlo često među gradovina koji su – po kvalitetu vazduha, dobro rangirani.
Nečist vazduh izaziva zdravstvene tegobe
Nečist vazduh izaziva brojne zdravstvene tegobe, a kašalj, otežano disanje, nadražujući efekat, … signali su reakcije organizma na nečist vazduh, napomenula je dr Vesna Slepčević iz GZJZ.
Dodala je da su peckanje, suzenje očiju, kijanje, kašalj – odbrambene rekacije organizma na zagađujuće materije u vazduhu.
U periodu zagađenosti vazduha lekarima se javljaju pacijenti sa hroničnim oboljenjima – pre svega respiratornim i kardiovaskularnim tegobama, ali i problemima sa centralnim i perifernim nervnim sistemom, limfnim organima, potvrdila je dr Slepčević i ukazala da štetne materije u vazduhu mogu biti toksične, kancerogene, mutagene, teratogene, odnosno da je čitav organizam na udaru zagađujućih materija koje čine vazduh nekvalietnim.
Kada je o prevenciji reč, dr Slepčević kaže da se na osnovu kvaliteta vazduha daju preporuke, a one zavise od stepena zagađujućih materija i njihove koncentracije, kao i opšteg zdravstvenog stanja organizma. Upozorava i da su hronični bolesnici osetljiviji.
Ona precizira i da zaštitne maske pružaju određeni stepen zaštite, ali ne i maksimalni, jer mogu da zadrže krupnije čestice, ali ne i gasove i paru.
