Džingis-kan je nekada davno mongolsko carstvo proširio od Tihog okeana do Dunava, a sada je jedan Srbin, doduše sa obala Drine, na parketu pokorio košarkašku Mongoliju i pokazao da smo, na bilo kojoj tački sveta, još uvek majstori igre između dva obruča. Željko Vasiljević nije sanjao kada je započeo druženje sa narandžastom loptom da će ga ona odvesti na svaki kontinent, a kamoli da će se radovati šampionskom peharu u dalekoj Mongoliji.
Košarkaško znanje i iskustvo poslednjih desetak godina kao instruktor Svetske košarkaške federacije (FIBA) prenosi širom planete, a život je izrežirao da u avgustu prošle godine ode u Mongoliju da trenira klub iz njihove prestonice Ulan Batora. Pohod je bio potpuno uspešan, pa se kao šampion iz daleke azijske zemlje ovih dana vratio u zavičaj da ”napuni baterije”.
– Tamo sam trenirao Bronkos, koji je poslednji put bio šampion 2021. i osvajanje prvenstva mu mnogo znači. To je jedan od najstarijih i najboljih mongolskih klubova i toliki period bez titule mu nije prijao. Ovde se ne zna baš mnogo o košarci u Mongoliji, ali oni ulažu u ovaj sport i uopšte nije bilo lako doći do titule. U ekipi sam imao devet igrača mlađih od 18 godina i nije ih baš bilo jednostavno uklopiti sa starijim saigračima, ali smo uspeli u tome.
Željko nije sam krčio put ka uspehu – priča Vasiljević za “Vesti” iskustva iz Mongolije, za koju kaže da je vrlo hladna, što se tiče klime.
– U radu sam imao veliku podršku i pomoć mog zemljaka, pomoćnika, Lozničanina Velibora Njegovanovića, čiji je doprinos na putu ka šampionskoj tituli nemerljiv. Zajedno smo se radovali kao i ceo tim i navijači koji u velikom broju prate utakmice. Na svakoj ih je u našoj dvorani bilo po pet, šest hiljada i stvarno vole košarku.
Vasiljević voli košarku, a ona voli njega i ta obostrana ljubav daje rezultate. Željko promoviše srpsku košarku po svetu i ostavlja trag, kao što je u Mongoliji gde će ostati zapisano da je 2024. šampion bila ekipa koju je predvodio Srbin, Lozničanin Željko Vasiljević.
Nismo slučajno uspešni
Vasiljević je na kraćem odmoru pa nastavlja svoj posao FIBA instruktora tokom predstojećeg leta. Već polovinom juna odlazi na Pirinejsko poluostrvo, tačnije u Španiju, zatim putuje do Indonezije, pa ga čekaju Kipar i Engleska.
– Posle igračke karijere okrenuo sam se trenerskom pozivu da znanje prenesem na druge, pre svega mlade igrače, da što bolje nauče ovu dinamičnu igru za koju smo, mi Srbi, izuzetno nadareni. Nismo slučajno imali toliko uspeha, a i aktuelni smo vicešampioni sveta. Uostalom, u najjačoj košarkaškoj ligi sveta, NBA, najbolji je već tri puta bio naš Nikola Jokić. Volim košarku i njoj sam se posvetio, a ona mi je to nesebično vratila i omogućila da proputujem svet – kaže Željko.
Prošao “pola sveta”
Vasiljević je do sada prešao “pola sveta”, bio u više od 50-ak država, u neke se vraćao više puta, a na podugačkom spisku su Italija, Rusija, Portugalija, Mađarska, Slovenija, Švedska, Francuska, ali i Oman, Egipat, Brazil, Urugvaj, Argentina, Australija, Japan, Kina, Mongolija… Godinama je bio u reprezentaciji i uglavnom radio sa ženskim selekcijama.
