Hapšenje Mišela Platinija je odjeknulo u svetskim medijima iako je brzo pušten, zasad bez optužnice. U centar pažnje se ponovo vratila tema vrhunske korupcije u najgledanijem sportu na svetu. Klupko je počelo da se odmotava u maju 2015. godine.
Podsetimo, samo četiri dana pošto je po peti put izabran za predsednika Svetske fudbalske federacije, najmoćniji čovek svetskog fudbala Sep Blater je maja 2015. neočekivano podneo ostavku na navrat-nanos zakazanoj konferenciji za medije u Cirihu.
– Izbori su prošli, ali umešanost FIFA u skandalu nema kraja – izjavio je tada “doživotni diktator”, kako ga je nazvao Dijego Maradona.
Uprkos mnogobrojnim optužbama za korupciju i kriminalne radnje u FIFA i hapšenja njenih funkcionera, Blater je prvo sve hladnokrvno negirao i govorio o političkom pritisku. Pritisak je izgleda postao prevelik. Ono što su mnogi godinama pretpostavljali, ali nisu imali čvrste dokaze za to, pokazalo se tačnim 26. maja 2015. kad je švajcarska policija uhapsila devetoro ljudi zbog korupcije, mita i pranja novca, pisali su mediji.
Svetska fudbalska federacija FIFA definitivno je mesto tesno povezano sa kriminalom, jer su svi uhapšeni visoki funkcioneri te organizacije. Naravno, Sep Blater, predsednik FIFA, koji je ponovo izabran na tu funkciju dva dana posle hapšenja u Cirihu, to nikad neće priznati.
Skandal je eksplodirao kada se posumnjalo da su dva Svetska prvenstva – kupljena! To znači da ih nisu dobile zemlje koje to zaslužuju. Reč je o prošlom Mundijalu u Rusiji, te narednom u Kataru. Ali ništa od toga svet ne bi znao, premda se veoma dugo šuška o javnoj tajni fudbala – korupcija je toliko uzela maha, novac je preuzeo primat sportskom nadmetanju i najvažnija sporedna stvar na svetu, kako se kolokvijalno fudbal još naziva, izjeda duboka korupcija.
Međutim, upad švajcarskih policajaca, odnosno racija u jednom od najotmenijih ciriških hotela Baur Au Lac, u kome noćenje košta 800 evra po osobi, raspršilo je iluzije i poslednjem entuzijasti.
Kad su policajci stavili lisice na ruke funkcionerima svetske fudbalske organizacije, to nije bio deo nekog rijalitija, nego početak ispitivanja finansijskog poslovanja, malverzacija u međunarodnoj kući fudbala. Interesantno je da su u lobiju Baur Au Laca bili sklapani najvažniji dogovori kad je, već pomenute 2010, dodeljeno domaćinstvo svetskih prvenstava Rusiji i Kataru.
Niti je ekipa koja je tad završila u zatvoru naivna, niti je svota koja se pominje da je završila u njihovim džepovima zanemarljiva. Naprotiv, reč je o najmanje 98 miliona dolara, a interesantno je da su svi uhapšeni zvaničnici predstavnici nacionalnih federacija sa američkog kontinenta. I ako je tačno da su pomenuta gospoda primala mito i prala novac pune dve decenije, onda se pod lupu moraju staviti i svetska prvenstva održana u SAD 1994, Francuskoj 1998, Japanu i Koreji 2002, Nemačkoj 2006, Južnoj Africi 2010. i Brazilu 2014. godine.
Ukupna zarada FIFA u periodu od 2011. do 2014. je bila 5,7 milijardi dolara. A od 2014. do 2018. je premašila šest milijardi. Imala je i troškove – 2,9 milijardi. Dakle, razlika je ta fantastična suma koja je bila na meti mnogih lepljivih prstiju.
Moćni nećak Blatera
Jedan od najvećih izvora zarade za džentlmene iz Ciriha jeste trgovina TV pravima za svetska prvenstva. S tim u vezi, zanimljiva transakcija obavljena je u februaru 2015. godine. Tada je kineski biznismen Vang Đijanlin za 1,2 milijarde dolara kupio 68 odsto vlasništva švajcarske kompanije Infront Sports i Media. Naravno, Kinez tu firmu nikad ne bi kupio da ona nije imala, odnosno nema televizijska prava za dva Svetska prvenstva, u Rusiji i Kataru.
Kompanija Infront je to ekskluzivno pravo dobila od FIFA 2014. godine, a direktor ovog švajcarskog koncerna zove se – Filip Blater. On je nećak Sepa Blatera.
