Sve više mladog, radno sposobnog stanovništva napušta Srbiju u potrazi za boljim životom pre svega u razvijenijim zemljama Evrope. To je dovelo do starenja stanovništva u Srbiji, negativnog prirodnog priraštaja i do pitanja koje vlasti i stručnjaci, iznenađeno, postavljaju godinama – zašto ljudi odlaze.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za “Vesti” da Srbija ima rak rane koje teraju mlade iz Srbije, a to su korupcija i nedostatak vladavine prava.
– U takvoj atmosferi mladi čovek ne može da radi i to je prvi razlog odlaska. Zbog toga je stopa rasta BDP-a za procenat manja, tako da Srbija nije perspektivno društvo za obrazovanog čoveka – objašnjava Madžar.
Drugi razlog je što u otadžbini za mnoge profesije ne postoji mogućnost razvoja i napredovanja. Recimo, kaže Madžar, da fizičar nema gde da se usavršava, pa kreće u beli svet.
Treći razlog je takozvana uravnilovka. Madžar ističe da ljude treba platiti prema njihovoj sposobnosti. Tako inženjeri koji su veoma sposobni imaju istu platu kao i oni koji daleko zaostaju. Dakle, kaže Madžar, nepravda je u jednakosti odnosno nema adekvatne zarade za one najsposobnije.
– Iseljavanje iz Srbije je zaista uzelo maha, i mora se reći da zbilja odlaze oni najobrazovaniji jer ih korupcija i niske plate teraju na to – ističe Madžar.
Nema povratnika
Profesor dr Dragan Lončar s beogradskog Ekonomskog fakulteta kaže da se često koristi termin “odliv mozgova”, ali da sve više odlaze i ljudi sa srednjoškolskim obrazovanjem: medicinske sestre, varioci, kuvari, vozači…
On ističe da je još veći problem kako ih motivisati da se vrate. Dr Lončar kaže i da bi država morala da ažurira statistiku o dijaspori, jer se ne zna ni koliko i je u rasejanju.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od 2000. godine iz Srbije je otišlo više od 650.000 ljudi, najviše mladih. Dr Lončar ističe da je prema poslednjem izveštaju, Srbija po indikatoru “kapacitet za zadržavanje talenata” na 134. poziciji u svetu, a po “kapacitetu za privlačenje talenata” na 132.
Država bez rešenja
On navodi da za odlazak mladih postoji mnoštvo raznih razloga.
– Neki su lični: da li imaju partnera u Srbiji ili decu i osećaju li nostalgiju. Drugu grupu razloga čini životni standard, a treću da li su zadovoljni sistemom u kome žive (infrastrukturom, ličnom bezbednošću, pravnom zaštitom i sl). Četvrtu grupu razloga čini mogućnost ličnog i profesionalnog razvoja – objašnjava dr Lončar.
On smatra da je država svesna problema, ali da ne postoji sistematizovani napor koji bi doneo odgovarajuće mere i efekte kroz pet, 10 ili 20 godina. U te mere pored opštih spada i fiskalna podrška.
Nauka u zapećku
Istraživanje Ministarstva prosvete iz prošle godine među 11.013 studenata pokazalo je da 25 odsto njih želi da nastavi školovanje u inostranstvu, a 66 odsto u Srbiji, dok su ostali neopredeljeni. Dr Lončar ističe da država tek 0,7 odsto BDP-a ulaže u nauku.
– Siguran sam da bi mladi naučnici radije ostali u otadžbini kada bi imali više prostora za pristup najsavremenijim znanjima – zaključio je dr Lončar.
Pošten odnos za ostanak
Jelena Bulatović iz Srpske asocijacije menadžera navodi njihovo istraživanje prema kome je jedan od glavnih motiva mladih da ostanu u Srbiji mogućnost da se lično i profesionalno razvijaju u okviru kompanije.
– Ne žele samo materijalne stvari, bitan im je pošten odnos u kompanijama, da se ne protežiraju neki koji su manje vredni – dodaje Jelena Bulatović i dodaje da su kompanije prepoznale to, ali da ne čine dovoljno iako neke daju zaposlenima šansu da se razvijaju i uče, a nude i slobodno vreme kako bi im poboljšali životni standard.
Ona kaže da treba uraditi istraživanje o zahtevima privrede, kako bi se znalo koja su zanimanja potrebna sada ili u budućnosti.
Prema njenim i rečima dr Lončara morali bi da se usklade zahtevi privrede, fakulteta i države.
Učenje posle diplome
Ima i pozitivnih primera, pa na primer u finansijskom sektoru (banke i osiguravajuće kompanije), svaki četvrti zaposleni ima neku stranu diplomu.
– Pre nekoliko godina krenula je ozbiljna trka za talentima, pa ih kompanije uzimaju već na četvrtoj godini. Međutim, poslodavci se žale da diplomirane studente moraju da uče tri, šest ili 12 meseci poslu. Zato je potrebno uključivanje privrede – kaže Jelena Bulatović.
Nemci traže 60.000 kamiondžija
Nemačkoj trenutno nedostaje između do 60.000 vozača kamiona, što će sigurno naneti štetu ovoj grani srpske privrede.
Udruženje špeditera i logistike Nemačke već sada upozorava da bi police supermarketa uskoro mogle biti prazne i traži da se preduzmu mere koje će učiniti da zanimanje vozača kamiona bude što atraktivnije mladim ljudima.
Niska plata i loši uslovi rada učinili su taj posao nepopularnim, ali primamljivim za šofere iz Srbije i okolnih zemalja. Portparol Sajma transporta i logistike u Minhenu Stefan Rumel upozorio je da svake godine u Nemačkoj 30.000 vozača kamiona ode u penziju, a da ih zameni tek upola manje. Pritom su nemačke kamiondžije u proseku sve starije, pa se procenjuje da bi do 2030. godine moglo nedostajati čak 150.000 vozača.
Mediji prenose da se istovremeno povećava obim transporta, zahvaljujući povećanju onlajn trgovine, te da se nedostatak vozača sve teže popunjava i ljudima iz Istočne Evrope.
Šveđani vape za radnicima
Profesorska ili diploma nekog od IT fakulteta, i zanat građevinara, karta su za ulazak na švedsko tržište radne snage za sve stanovnike Balkana.
Ovo su tri najdeficitarnije struke u Švedskoj, a poslodavci su spremni da isplate zarade i do pet hiljada evra mesečno. Prema spisku, Šveđani su u škripcu sa 72 profesije, a velika je potražnja i za lekarima, medicinskim osobljem i fizičkim radnicima…
Primanja u IT sektoru dosežu do 3.750 evra, što bi moglo da sluti na udar na ovu sve uspešniju granu srpske privrede koja vapi za stručnjacima, jer fakulteti nemaju kapaciteta da obuče dovoljno njih.
Oko 2.370 evra u proseku nudi se prosvetnim radnicima, odnosno oko pet puta više nego u Srbiji. O odnosu zarada građevinaara da se i ne govori, budući da u Švedskoj mogu da zarade do 3.380 evra, gotovo isto kao inženjeri.
Za sve kelnere i kuvare koji bar malo poznaju švedski jezik, ovo je odlična prilika da zarađuju 2.900 evra.
Otvorena su i radna mesta za psihologe, rudare, zubne higijeničare, molere, stakloresce, komercijaliste ili operatere u kol centrima različitih profila čija mesečna primanja variraju od 2.500 do 3.000 evra.
Pritom, dobijanje prava legalnog boravka u Švedskoj jednostavno je, jer je po sklapanju dogovora budući poslodavac u obavezi da traži boravišnu dozvolu za svog zaposlenog koji ne poseduje papire Evropske unije.
