Nemački i norveški lekari potvrdili su pretpostavke svojih kineskih kolega da krvna grupa igra odlučujuću ulogu u razvoju oboljenja od koronavirusa.
Kineski naučnici su već početkom marta otkrili da osobe sa krvnom grupom A imaju težu kliničku sliku od lica sa krvnom grupom O.
Naučnici Univerziteta u Oslu i Kilu, na osnovu 1.610 proba krvi osoba sa težim razvojem oboljenja, koja su na respiratoru, dokazali su da je verovatnoća za to veća kod osoba krvne grupe A. Inače, uzorci krvi, koji su analizirani, bili su iz posebno pogođenih regiona Italije i Španije.
DNK kovid pacijenata upoređena je sa onom 2.205 zdravih donatora krvi iz obe zemlje. Predstudija, pod vodstvom norveškog naučnika Toma Karlsena i Nemca Andrea Frankea, došla je do zaključka da je kod pacijenata krvne grupe A dvaput veća verovatnoća da će im biti potreban respirator nego kod osoba krvne grupe O.
Ustanovili su da lica sa krvnom grupom O imaju zaštitni efekat, na osnovu kojeg imaju i manji rizik od zaraze. Inače u Nemačkoj 37 odsto stanovnika ima krvnu grupu A+, a 35 odsto krvnu grupu O+, po šest odsto A- i O-.
Krvna grupa može u osnovi biti faktor rizika za oboljenja, ističe profesor interne medicine sa univerziteta Grajfsvald Markus Lerh. On je istakao da bi trebalo krvnu grupu uzeti u obzir kod utvrđivanja određenih hroničnih oboljenja.
Profesorka interne medicine bečkog univerziteta Renate Hajnc, koja se već duže vreme bavi povezanošću krvne grupe i hroničnih oboljenja, navodi da se u kardiologiji zna da lica sa krvnom grupom A, B i AB imaju veću verovatnoću da će oboleti od koronarnih bolesti, takođe.
Šest odsto svih srčanih oboljenja može se povezati sa “nepovoljnom” krvnom grupom, navodi Udruženje nemačkih kardiologa.
I u istoriji se pokazalo da je krvna grupa imala uticaj na smrtnost stanovništva, pa su za vreme kuge „bolje prošla“ lica krvne grupe A, B i AB, od onih sa krvnom grupom O.
