Turizam je okosnica grčke privrede. Ali, zbog pandemije korona-virusa sve je propalo, žale se tamošnji turistički radnici. To je katastrofa za čitavu zemlju, kojoj preti scenario gori od finansijske krize.
“Ovako nešto kao što je Halkidiki je jedinstveno.” Tako govore u Solunu, ukazujući pritom na predivne plaže, zelene šume i tirkizno more.
Ali pogled u Psakudiji na severu Grčke može da zavara. Plaže jesu vikendom pune, ali to nisu platežni strani gosti – već Grci.
Polovina avgusta je špic sezone godišnjih odmora u Grčkoj. Tada ulice velikih gradova opuste, a slobodni dani provode se kolektivno na moru. “Mi u selu nismo imali nijedan jedini slučaj zaraze koronavirusom, ali i pored toga nije došao niko”, žali se Melisa, vlasnica bara na plaži.
Od “crne ovce” postali uzor
Kaže da je u poređenju s prošlom godinom posao opao za 80 odsto. Ipak, trudi se da ostane optimistična: “Ovde svako svakom pomaže. Nadamo se da ćemo preživeti zimu, barem ove godine. A šta nosi sledeća – ne znam.”
Brzom reakcijom grčke vlade u martu i aprilu širenje virusa svedeno je na minimum. Grci su mogli da budu ponosni. S mnogo strpljenja sprovodile su se sve mere u borbi protiv pandemije koronavirusa: nosile su se maske, držala fizička distanca u supermarketima, ostajalo se kod kuće. Ministar za razvoj Adonis Georgijadis kaže da je Grčka od crne ovce Evrope postala uzor.
Međunarodna štampa Grčku je opisivala kao omiljenu destinaciju turista tokom korona-leta. Ali kada su aerodromi 1. jula delimično otvoreni za međunarodni vazdušni saobraćaj, obično pune čekaonice ostale su prazne. Reke turista su izostale. “Mi smo došli uprkos koroni”, priča jedna žena iz Berlina dok sedi na plaži sa dve prijateljice. Ona nije dozvolila da je uplaše problemi oko ulaska u zemlju. “Na aerodromu je sve prošlo glatko.”
Drugi talas zaraze u Grčkoj?
Ali komplikacija je zaista bilo. Za ulazak u Grčku neophodan je tzv. QR-kod kojim se registruju putnici. Početkom jula, mnogi turisti o tome nisu bili informisani. Drugi pričaju da su imali problema da ispune elektronski formular za ulazak u zemlju. Najdramatičnija situacija bila je na granicama prema susednim zemljama, Bugarskoj i Albaniji. Ljudi su na granicama čekali i po nekoliko dana. “Platio sam sto evra test na antitela”, kaže jedan turista iz Bugarske koji je u Pereu na severu Grčke stigao pre pet dana. Ali, na granici su morali još jednom da ga testiraju i onda je morao da ostane u hotelu 24 sata.
Ipak, korona je nanela ogromnu štetu turizmu u Grčkoj. “Računamo sa 15 milijardi gubitka u poređenju sa 2019, kada su prihodi od turizma bili 18 milijardi evra”, kaže Tasios.
Turizam je 2019. punio 20 odsto grčkog bruto društvenog proizvoda. Stoga mnogi Grci s pravom strahuju za svoju egzistenciju. Ostaje da se vidi da li će paket pomoći Evropske unije od 750 milijardi evra – od kojih su za Grčku predviđene 32 milijarde – pomoći da se nadoknade ogromni gubici, i to ne samo u turizmu.
Jedno je sigurno: ako sledeća godina ne donese značajnija poboljšanja, to bi moglo da ima takve posledice koje bi u senku bacile čak i finansijsku krizu iz 2010.
