Virus COVID-19 promenio je život ljudi širom planete, a kako se pokazalo, najviše mlade populacije. To je, kako za “Vesti” objašnjava Nenad Spasojević, saradnik u nastavi na beogradskom Fakultetu političkih nauka, bio povod studentima druge godine FPN da urade istraživanje “Stavovi studenata o postkovid 19 periodu” i predstave ga javnosti. Istraživanje u kojem su učestvovali mladi, od brucoša do doktoranada govori da je korona promenila život studenata.
– Studentima je posebno bilo zanimljivo da ispitaju viđenja kolega o uticaju pandemije na njihovu komunikaciju i druženje sa ljudima iz okoline, ali i to da li su mladi u poslednje dve godine postali više depresivniji i anksiozniji – pojašnjava Spasojević.
Najveći problem tokom pandemije je za više od polovine ispitanih (51,8 odsto) bila nemogućnost odlaska na fakultet, a za njih 45 procenata najteže je bilo to što nisu mogli da se druže kao ranije.
– Za petinu studenata je najveći problem bio strah od pandemije, što ukazuje da se mladi nisu naročito plašili zaraze – ocenio je on.
Socijalna distanca je bila za 42 odsto najveća smetnja, a za 24,7 procenata poštovanje mera uvedenih tokom pandemije. Da je pandemija uglavnom uticala na promenu njihovog života reklo je
više od trećine, 34,4 odsto, a svega 3,4 procenta je kazalo da nije uopšte. Za opciju da je korona je veoma značajno uticala na druženje sa prijateljima i kolegama, izjasnilo se 65 odsto, a da nije 9,1 procenat.
Njih čak 92 odsto je navelo da je pandemija uglavnom, u velikoj meri ili delimično uticala na sve veći stepen zastupljenosti strahova što je posledica ređeg druženja i same socijalizacije.
Studentkinji Jeleni Radić, koja je na smeru socijalna politika i socijalni rad, najzanimljivijii je bio segment prikupljanja i praćenja podataka. Ona akcenat stavlja na odgovore o uticaju na mentalno i fizičko zdravlje.
– Hteli mi to da priznamo ili ne, pandemija je definitivno promenila naš život i da nam je trebalo vremena da se prilagodimo “novom” načinu življenja. Njih čak 59,9 odsto ističe da su lično iskusili porast anksioznosti i depresije usled pandemije – kaže ova studentkinja.
Jelena ukazuje da je prilično veliki broj mladih koji u tom trenutku baš zbog smanjena interakcije i komunikacije sa ostalima nisu imali sa kim da podele svoje brige i strahove, već su kroz njih prolazili sami.
– Ovo govori da očigledno uz svakodnevne prepreke na koje nailazimo i sa kojima se borimo, još uvek nismo dorasli izazovima da se suočimo sa nečim novim bez posledica po naše zdravlje – pojašnjava Jelena Radić.
Za nastavu uživo je polovina studenata, što govori o njihovom zasićenju praćenjem predavanja od kuće, a za mešoviti – uživo i onlajn – trećina ispitanika, dok je mali procenat za sajber predavanja.
Jelena Bačić, takođe studentkinja druge godine smera socijalna politika i socijalni rad, ukazuje za “Vesti” da su slabiji kontakti sa kolegama i društvom jedan od problema koji su najviše pogodili akademce.
– Kao deo generacije koja je studiranje započela putem onlajn nastave, smatram da je taj vid nastave možda i najveći pokretač drugih problema. Istraživanje je pokazalo da studenti uglavnom nisu zadovoljni virtuelnim praćenjem nastava, jer to sprečava međuljudski kontakt i odlazak sa kolegama na pauzu između predavanja.
Sajber časovi, kako ističe, pružaju dosta slobodnog vremena ali i manjak koncentracije za slušanje predavanja, pa, samim tim dolazi i do povećanog korišćenja društvenih mreža, što za posledicu ima pad motivacije i lošiju organizovanost.
– Celokupni utisak posle istraživanja je da je pandemija uticala na studente na mnogim poljima, kao i da će mladi, ali i druge grupacije društva posledice osećati još dugo vremena – zaključila je Jelena Bačić.
Govor brojki
Nenad Spasojević ukazuje da su studenti pre dve godine u jeku pandemije virusa među prvima ispitivali stavove građana o virusu COVID-19, pa je ideja bila da se sada, kada su mere popustile, ispitaju stavovi o posledicama. Ovo istraživanje je rađeno od 16. aprila do 3. maja, a učestvovalo je 933 studenta, od čega 58,2 odsto devojaka i 41,8 odsto muškaraca. Njih 60,9 odsto živi u gradskim sredinama, a 39,1 u seoskim.
Sport u zapećku
Veliki broj studenata je kazao da nije bio privržen sportskim aktivnostima, mada je 40 odsto njih navelo da se okrenulo vežbanju u kućnim uslovima. Jelena Bačić kaže da je istraživanje pokazalo da se studenti tokom pandemije nisu preterano bavili fizičkom aktivnošću.
– Procentualno je najveći deo pokušao da vežba u kućnim uslovima, ali vrlo brzo od iste ideje je i odustajao – navela je ona.
