Australiju ni ratovi, niti ekonomska depresija 1932. nisu bacili na kolena, pa neće ni COVID, rekao je Džoš Frajdenberg, državni blagajnik, u Nacionalnom pres klubu.
Zanimljivo je da je ovo izjavio istog dana kada je izašao s podacima koji ukazuju na najveći budžetski deficit Australije od Drugog svetskog rata do danas.
Naime, Australija je zabeležila deficit od 85,8 milijardi dolara u finansijskoj 2019/20, koji će skočiti na 184,5 milijardi dolara u 2020/21, kao rezultat ekstremne potrošnje zbog korona virusa i pada prihoda.
Pozitivno za Australiju je činjenica da je i dalje jedna od najmanje zaduženih država na planeti. Australija je jedna od 11 zemalja za kreditnim rejtingom od AAA, i kada je polovinom jula tražila pozajmicu od novih 17 milijardi dolara bila je pretrpana pozitivnim odgovorima. Svi su želeli da kupe australijske državne obveznice. Međutim, to ne znači da nema problema s dugom.
Neto dug je 30. juna bio 488,2 milijarde dolara, ili 24,6% bruto društvenog proizvoda (BDP) i dostići će rekordnih 677,1 milijardu dolara sledeće godine, što je više od trećine ukupne Ozi privrede.
Poreski prihodi smanjili su se za 31,7 milijardi dolara u 2019/20, dok će sledeće fiskalne godine biti manji za 63,9 milijardi. Predviđa se pad investicija od 6% u 2019/20. i 12,5% u 2020/21. Jedino je ulaganje u rudarstvo svetla tačka.
Realni BDP je 0,25% u 2019/20. i -2,5% u 2020/21. Inflacija će ostati oko 1,25% u periodu 2020/21. U ovom trenutku, Oziji su prezaduženi i ujedno suočeni s najnižim rastom plata u istoriji. Blagi rast zarada se očekuje u 2020/21. od 1,25%.
Fiskalni podsticaj koji je vlada izdvojila kao podršku radnicima, domaćinstvima i preduzećima zbog korone iznosio je 289 milijardi dolara. To je oko 14,6% BDP-a zemlje. Ali, čak i uz podršku vlade, predviđa se da će ekonomija ove godine pasti za 3,75%, pre nego što će naredne fiskalne godine zabeležiti rast od oko 2,5%.
Kris Ričardson, partner Dilojta (Deloitte Access Economics) rekao je da veruje da će “trebati tri do četiri godine da se ekonomija vrati na stare pozicije, ali će zadatak biti lakši nego što većina ljudi misli“.
Rast nezaposlenosti
Očekuje se da će stopa nezaposlenosti do Božića dostići 9,25%. Od marta do maja ove godine, 870.000 Ozija je ostalo bez posla. Da nije bilo vladinih programa JobKeeper i JobSeeker, kako je izjavio glavni blagajnik Frajdenberg, još 700.000 poslova bi bilo izgubljeno.
Inače, stopa nezaposlenosti se prati od februara 1978. i do sada je najviša bila u decembru 1992. i iznosila je 11,2%. Da se prati kao danas, smatra se da bi stopa nezaposlenosti u vreme velike depresije 1932. godine iznosila 32%.
Dvocifren broj žrtava korone
Prema rečima Niki Harli, partnera Dilojta (Deloitte Access Economics), “putanja australijske ekonomije u velikoj meri zavisi od broja novih slučajeva koron”.
Naime, ekonomije Viktorije i NSW čine više od polovine australijskog BDP-a i “ukoliko bi korona dovela do novog zatvaranja privrede, to bi u velikoj meri uticalo na ekonomiju države”, rekla je Harli.
U nedelju 26. jula u Viktoriji je deset osoba izgubilo život od virusa od toga i jedan muškarac 40-tih godina. U Viktoriji je u subotu za 24 sata zabeleženo 459 novih slučajeva, a u ukupan broj za Australiju je bio 476.
