Pre godinu dana registrovan je prvi slučaj zaraze koronavirusom. Bio je to 55-godišnji muškarac iz kineske provincije Hubei. Do danas broj inficiranih u svetu premašio je 55 miliona, a od posledica je preminulo više od 1,3 miliona ljudi.
Svet ima razloga da se boji koronavirusa od pojave njegove vrste SARS 2003. i MERS 2012. godine. Međutim, iako su te bolesti čak smrtonosnije, niko nije znao da će se znatno lakše i brže prenositi COVID-19, vrsta virusa korona, koja je protekle godine pretvorila planetu u globalni karantin.
Naučnici sumnjaju da je korona virus, tačnije njegova vrsta COVID-19, sa slepog miša prešao na drugu divlju životinju koja je prodata za hranu na kineskoj pijaci. Kada je zabeležen prvi slučaj, niko nije ni slutio da će virus dugo opstati, a kamoli da će od njega umreti toliko ljudi.
Uzaludna upozorenja
Već 15. decembra bilo je 27 zaraženih, da bi potom izbila epidemija u Vuhanu, a zastrašujuće razmere nisu mogle da se sakriju od 21. januara kada je Rusija zatvorila aerodrome i granicu s Kinom i odrekla se time nekoliko desetina milijardi dolara, na šta su “Vesti” tada upozorile, pre svega svoje čitaoce. Preneli smo predviđanje ruskog infektologa dr Vladislava Žemčugova da je pandemija na pragu budući da se virus prenosi kapljičnim putem, što je nastrašniji scenario, ali i kritiku predsednika Svetskog sindikata lekara, Izraelca dr Leonida Ajdelmana, da leka nema, a da je Evropa propustila da proverava simptome na svojim granicama. Takođe i upozorenje da slučajeva infekcije ima do 100 puta više od otkrivenih, koje je izneo dr Aleksandar Gincburg, direktor moskovskog Instituta Gamalei, zaslužnog za stvaranje prve vakcine protiv korona virusa sputnjik 5. Nažalost, ovi eksperti su bili u pravu. Evropa nije odmah shvatila kolika se opasnost nadvila nad njom, a nije htela ni da se odrekne novca.
Propust Evrope
Tako je Italija dozvolila sletanje desetina aviona s turistima iz Kine koji su pohrlili na nedelju mode u Milanu, pa i onima iz Vuhana kojima je merena temperatura u posebnom koridoru, iako se simptomi bolesti pokazuju nekoliko dana, pa i sedmica posle zaražavanja. Ni Austrija nije želela da se odrekne prihoda s alpskih skijališta, pa se kasnije ispostavilo da je odatle kući stiglo prvih nekoliko stotina zaraženih Šveđana. Potom je bilo neizbežno uvođenje karantina i policijskog časa u gotovo svim zemljama, pa i u Srbiji koja je na vreme shvatila ozbiljnost situacije i primenila stroge mere ne dozvoljavajući da je virus iznenadi, kako je u januaru najavio ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Činjenica je da je Srbija imala manje zaraženih po glavi stanovnika, ali i do sedam puta manju smrtnost od COVID-19 nego razvijene zemlje zapada, što joj omogućava i da prolazi pandemiju s minimalnom štetom za privredu.
Planeta je dosegla i cifru od 38 miliona onih koji su ozdravili, ali je bolest za sobom ostavila nova groblja, pa čak i u njujorškim parkovima.
Kineski primer
Kina, gde je zaraza izbila, prva se izborila sa pandemijom žestokim merama i prepustila ostatku sveta ekonomsku krizu koja je dovela do osiromašenja, otpuštanja stotina miliona ljudi, dramatičnog pada cena nafte zbog smanjene proizvodnje i skoka cene zlata. Već mesecima Kina beleži nekoliko slučajeva dnevno, odnosno ukupno 86.000 zaraženih od početka pandemije, manje nego što se dnevno razboli u SAD.
Olakšanje tek na proleće
Stanovništvo planete podeljenog mišljenja dočekuje ono za šta svetske vlade navode da će biti spas od pandemije, a to su vakcine. Mnogi sumnjaju u efikasnost ili brinu da će biti neželjenih efekata.
Nakon što je Rusija registrovala i treći preparat protiv COVIDA-19 i počela vakcinaciju, pojavile su se sa svojim preparatima i zapadne kompanije sa daleko većom proizvodnjom.
Prvi će na svetsko tržište ući Fajzer, koji je vakcinu napravio s nemačkim Biontekom. Tvorac ove vakcine, profesor Ugur Šahin kaže da će ova zima biti teška.
– Naš cilj je da isporučimo 300 miliona doza do aprila i tada će početi da se oseća efekat. Neophodno je da se završi sa imunizacijom čovečanstva pre sledeće jeseni u čemu će nam pomoći brojne farmaceutske kuće – rekao je Šahin, a i američka kompanija Moderna najavila je da će narednih sedmica zatražiti dozvolu za upotrebu svoje vakcine.
