Širom planete, u protekloj deceniji vidno siromaštvo poraslo je tokom pandemije virusa korona koji, ne samo da je u 2020. bogatima uvećao bogatstvo, već je i iznedrio nove milionere u sektoru zdravstva. Na sve veći jaz između ogromne većine siromašnih i manjine bogatih ukazala je, u izveštaju “Virus nejednakosti”, organizacija Oksfam koja zahteva korake u pravcu smanjenja nejednakosti, a vlade širom sveta poziva da razmotre veće poreze na bogatstvo.
Korona je produbila nejednakosti na planeti, i dok su od njenog pojavljivanja svetski milijarderi enormno uvećali bogatstvo, siromašni su postali još siromašniji, kažu oni, dok Svetska banka upozorava da bi više od 100 miliona ljudi moglo da bude gurnuto u najgore siromaštvo.
Profit od vakcina
Ekspert za strana ulaganja ekonomista Milan Kovačević kaže za “Vesti” da je smanjenje siromaštva teško pitanje o kojem je mnogo pisano, ali nema pravog odgovora. Ukazuje da nije dobra ni uravnilovka među ljudima, jer onda ekonomija lošije funkcioniše i postiže se manji uspeh.
– Takođe, nije dobar ni današnji ekonomski sistem, jer je napravio velike materijalne razlike, ali je predloženo oporezivanje pitanje čitavog poreskog sistema. Uz to, vidimo da se u većini država ne oporezuje rast vrednosti kompanija, već ono šta troše – pojašnjava uz napomenu da je moguće “diranje” u imovinu radi smanjenja jaza, ali se još ne zna kako.
U Oksfamu kažu da je pandemija “ključna tačka” koja je razotkrila ekonomske razlike i upozoravaju da će siromašnima možda biti potrebno više od decenije da se vrate na nivo pre krize. Kolektivno bogatstvo svetskih milijardera je u međuvremenu povećano za 540 milijardi dolara i dostiglo je neverovatnih 11,95 biliona što je, kažu, novac, dovoljan da se spreči da skoro svaki pojedinac sklizne u siromaštvo tokom pandemije, ali i da mu se omogući vakcina protiv opasnog virusa.
Podaci objavljeni krajem 2020. govore da je najbogatiji čovek na svetu čelnik Amazona Džef Bezos uvećao imetak na 160 milijardi evra, Bila Gejtsa iz Majkrosofta pretekao je osnivač “Tesle” Ilon Mask čije je bogatstvo procenjeno na 110 milijardi evra. U top deset je i osnivač Fejsbuka Mark Cukenberg.
Da je u godini korone svetski zdravstveni sektor dobio 50 novih milijardera, pokazalo je istraživanje američkog magazina “Forbs”.
Obogatili su se zahvaljujući investitorima u rad na razvoju vakcina. Novopečeni milijarderi stoje iza dve vakcine protiv virusa koje su u partnerstvu razvili američki Fajzer i nemački Biontek, kao i američka Moderna.
Preslaganje tržišta
Na čelu Forbsove liste je Ugur Šahin, izvršni direktor Bionteka sa 4,2 milijarde dolara i Stefan Bancel, direktor Moderne, sa 4,1 milijarde. Forbs napominje da je uspon Moderne stvorio milijardere i od njenih prvih investitora, imunologa Timotija Springera s Harvarda i naučnika sa MIT Roberta Langera.
Logično je kaže Kovačević da novitet na tržištu stvara bogataše. Podseća da je kao sada sa “zdravstvenim” milijarderima, bilo i sa IT sektorom.
– To je tzv. preslaganje tržišta. Nešto propada, a nešto izbija u prvi plan.
Novac deset najbogatijih u svetu jednak je ukupnoj potrošnji članica G20 za oporavak od pandemije, navode u Oksfamu i pozivaju vlade da osim većih poreza na bogatstvo, pruže snažniju zaštitu radnika.
– Samo privremeni porez na višak dobiti 32 globalne korporacije koje su najviše profitirale tokom pandemije, mogao bi da prikupi 104 milijarde
dolara za 2020 – kažu i ističu da ekonomije usmeravaju bogatstvo bogatima koji uživaju u luksuzu tokom pandemije, dok se na prvoj liniji odbrane od virusa, zdravstveni radnici i trgovci, bore da plate račune.
Neophodno je, kaže Kovačević, osim organizacija humanitarnog karaktera gde su bogati dobrovoljni dobrotvori, osnivati institucije putem kojih bi izdvajali posebne novčane iznose za one koji nemaju.
– Sigurno će se tragati za formulom koja će smanjiti socijalne razlike – kaže Kovačević i savetuje države da manje pričaju da će uzimati od bogataša, a više da rade na pomoći siromašnima.
Već viđeno
Milan Kovačević ukazuje da su samo revolucije uspevale da naprave pomake u pravcu smanjenja razlika bogatih i siromašnih, ali nakratko.
– S revolucijama je dolazilo do oduzimanja imovine bogatašima, ili je prelazila u ruke revolucionara, pa je opet bilo bogatih i siromašnih – ukazuje ovaj ekonomski stručnjak.
Težak oporavak
– Nacije imaju sužavajući prozor mogućnosti za izgradnju oporavka. Bićemo svedoci najvećeg porasta nejednakosti otkako se ovakve evidencije rade – navedene su reči direktorke agencije Oskfam internešenl Gabrijele Bučer u izveštaju “Virus nejednakosti”.
Nemački primer
Raslojavanje po bogatstvu može se videte na primeru Nemačke gde je, kako je pokazala studija tamošnjeg Instituta za privredna istraživanja, došlo i pre pandemije korona virusa. Prema toj studiji, deset odsto najbogatijih Nemaca ima u rukama više od polovine celokupne imovine, odnosno 56 odsto, dok ostatak poseduje svega 1,3 procenta imovine.
