Korona virus je kardiovaskularna, a ne respiratorna bolest, kako se do sada verovalo. Do ovog otrića došla je ekipa naučnika i lekara sa američkog univerziteta u San Dijegu, koji su utvrdili da efekti virusa na respiratorni sistem nisu ništa drugo nego posledica upale vaskularnog tkiva u plućima. Istraživački tim do tog zaključka je došao tako što je za potrebe studije stvorio pseudovirus koji je imao S protein kako bi se u laboratorijskim uslovima pokazalo da je on dovoljan da izazove bolest.
– Mnogi misle da je kovid respiratorna bolest, ali zapravo nije. To bi moglo da objasni zašto mnogi ljudi dožive moždani udar i zašto neki imaju probleme u ostalim delovima tela. Zajedničko za sve je to što imaju vaskularnu podlogu – rekao je profesor Uri Manor, jedan od naučnika koji su učestvovali u izradi studije, objavljene u žurnalu “Sirkulejrs riserč”.
Rezultati ovog istraživanja potvrđuju dosadašnje pretpostavke o korona virusu kao oboljenju koje prvenstveno napada srce i kardiovaskularni sistem, nastale na brojnim slučajevima stvaranja krvnih ugrušaka i drugim problemima poput oštećenja srčanog mišića i krvnih sudova na mozgu i drugim organima, kao i na pojavi trombova, koji su dovodili do amputacija delova tela. To su uočili i srpski lekari koji su često govorili o ovoj temi i upozoravali na rizike od ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija koje može da izazove infekcija korona virusa.
Doktorka Dajana Lendak iz Klinike za infektivne bolesti u Kliničkom centru Vojvodine tvrdi da je COVID-19 definitivno bolest krvnih sudova.
– Osim što oštećuje srčani mišić, virus utiče i na cirkulaciju uopšte. Nedostatak kiseonika indirektno utiče i na srčanu funkciju. Dosadašnja iskustva pokazala su da napada i hronične bolesnike i one koji nisu imali nikakvih problema. Hronični srčani bolesnici imaju težu kliničku sliku i više umiru od kovid-infekcije, ali je neverovatno da potpuno zdravi ljudi posle korone doživljavaju infarkt miokarda ili miokarditisa, tako da o kovidu možemo da govorimo kao o bolesti krvnih sudova – smatra doktor Lendak.
To misli i profesor doktor Lazar Velicki, kardiohirurg sa Instituta za kardiovaskularne bolesti iz Sremske Kamenice.
– To je bolest koja uđe kroz respiratorni sistem, ali se, pre svega, manifestuje preko krvnih sudova. To je i osnova sistemske bolesti, jer virus kroz kompletan kadriovaskularni sistem može da dopre do svih delova organizma. Najveću manifestaciju imaće u najranjivijim delovima tela. Ukoliko su to pluća i virus ih napadne, doći će do upale. Tako je sa svim delovima organizma i time možemo da objasnimo zašto neki ljudi dožive moždani udar, dok se kod drugih stvori neki problem u ostalim delovima tela. Definitivno, svi oni imaju vaskularnu podlogu, tako da o kovidu može da se govori kao o sistemskoj bolesti vaskularnog sistema – zaključuje doktor Velicki.
Dete doživelo moždani udar
U Srbiji je zabeležen i slučaj deteta koje je doživelo moždani udar kao posledicu kovida. Mališan se trenutno leči na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić”. Doktorka Olivera Ostojić, pulmolog i načelnica Dečje klinike u KBC “Dragiša Mišović”, pretpostavlja da je oboleli dečak imao neka srčana oboljenja ili bolest krvnih sudova, jer se ranije nije dešavalo da se detetu oduzme leva strana tela.
– Najvažnije je da je obolelo dete sada u stabilnom stanju, baš kao i sedmoro maloletnika na našem odeljenju koji su pred završetkom terapije – kaže Ostojićeva.
Srčana slabost posle kovida
Doktor Arsen Ristić, pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju KCS, upozorava da kovid može da izazove upalu srčanog mišića i oštećenje unutrašnjeg sloja krvnih sudova koje se komplikuje stvaranjem krvnih ugrušaka u krvnim sudovima.
– Dvadesetak odsto obolelih od korona virusa dobiju i upalu srčanog mišića. Oni ne moraju da je dobiju u ranoj fazi infekcije. Može se desiti i dve-tri nedelje do dva-tri meseca nakon bolesti. Imali smo nedavno u Urgentnom centru mladog, ali teškog pacijenta, kome se mesec dana posle kovida jako pogoršala srčana slabost. To je relativno česta pojava – kaže Ristić i upozorava da bi na dodatni problem kod kardiologa trebalo da odu svi koji posle preležanog kovida imaju dodatne ili nove tegobe poput jakog zamaranja, oticanja nogu, aritmija ili nedostatka vazduha.
