Prema izveštaju Infrastrukture Australije, promene koje su uzrokovane pandemijom kovida, a biće prioritet i u 2021, jesu: veći broj slobodnih komercijalnih nekretnina u užem gradskom jezgru, povećana potražnja za kućnim kancelarijama i poboljšanje telekomunikacija, a sve izazvane činjenicom da će mnogi Oziji želeti da nastave da rade od kuće.
Izveštajem je utvrđeno da je zbog pandemije povećana neto migracija iz glavnih gradova za 200 odsto, jer su se mnogi Australijanci preselili u regionalne krajeve. Stanarine u Melburnu i Sidneju pale su za više od 10 odsto, što pokazuje i studija Nacionalne korporacije za stambene finansije i investicije.
Međutim, trend preseljenja u regionalne centre, kako bi se izbegao virus i stroga ograničenja, još uvek može da se preokrene, jer se ljudi vraćaju u gradove kako bi išli na posao bar nekoliko dana u nedelji.
Šef za politiku i istraživanje Infrastrukture Australija, Piter Kolaćino je rekao da bi ovaj trend mogao da znači da se zaposleni u Novom Južnom Velsu recimo odreknu života u Bajron Beju zarad urbanih centara kao što su Njukasl ili Centralna obala, uz nekoliko dana tokom kojih će putovati do Sidneja.
Izveštaj je otkrio da je digitalizacija najveći trend, uz porast onlajn trgovine svakog meseca za pet do šest puta u odnosu na ukupan godišnji rast u 2019. Takođe, zdravstvene usluge “telehealt” sada čine do jedne trećine lekarskih konsultancija koje su finansirane kroz Mediker.
Izvršni direktor Infrastrukture Australije, Romili Madev je rekao da je kovid-19 pokazao “digitalni jaz” u državi, jer mnogim ruralnim zajednicama nedostaje odgovarajući pristup telekomunikacijama, kao i kompjuterska oprema za onlajn učenje.
Ujedno, pandemija je promenila ustaljene prakse kada i odakle ljudi pristupaju internetu i povećala potražnju ne samo za brzinama internet veza, već i za brzinama otpremanja sadržaja putem globalne mreže.
Korišćenje javnog prevoza je opalo od 10 do 30 odsto u proseku, u odnosu na početak pandemije. Upotreba privatnih motornih vozila je primarni način prevoza koji se vratio na nivo pre kovida, jer se “više ljudi vozi na posao, a značajan broj domaćinstava je kupio polovni automobil”.
Međutim, kako je infrastruktura dugoročna stavka, prema mišljenju Madeva, vlade država neće želeti da naprave brze i nagle promene, kao odgovor na pandemiju, za slučaj da sve vrati u normalu nakon 18 meseci.
Tako da će promene u javnom prevozu u velikoj meri zavisiti od odluke vlade. S druge strane, jurisdikcije koje su uvele privremene biciklističke staze, sigurno ih neće ukidati.
Ono što je “stvarni pokretač” australijskih infrastrukturnih potreba, prema rečima Kolaćina je rast stanovništva.
Međutim, projektovana trogodišnja pauza u neto migracijama iz inostranstva, nakon zatvaranja granica u martu, dala bi zemlji, prema rečima Kolaćina, “prostor za disanje” i priliku da nastavi da gradi infrastrukturu.
Ali u ovom momentu, prema proceni Infrastruktura Australije, potrebe i prioriteti vezani za poboljšanja infrastrukture, apsolutno se nisu promenili kao rezultat kovida-19.
Revitalizacija gradskih centara
Odliv stanara iz gradova i smanjeni turizam može da dovede do usporenog oporavka australijskih centralnih gradskih zona, posebno kada je reč o komercijalnim prostorima. Zaključak izveštaja je da će najverovatnije biti potrebno da se izvrši prenamena nekretnina i revitalizacija centralnih četvrti, naročito velikih gradova.
Prioriteti iz 2020. izgubili značaj
Lista prioriteta za 2020. godinu bila je nominovala ekološke izazove, uključujući porast nivoa mora, bezbednost vode i upravljanje otpadom kao glavne prioritete. Danas su ovi prioriteti izgubili nekadašnji značaj, ali je zato porasla potreba za zelenim površinama, tako da je ove godine za 23 odsto bilo više posetilaca parkova.
