U Srbiju je stigla četvrta industrijska revolucija, ali malo ko razume njen obim, značaj i posledice. Ipak, Vlada Srbije nije želela da se čeka da nam se one jednostavno dese, već im je pošla u susret time što je u prisustvu premijerke Ane Brnabić u sedištu Svetskog ekonomskog foruma (SEF) u Ženevi potpisala Sporazum o uspostavljanju Centra ove organizacije za četvrtu industrijsku revoluciju u našoj zemlji, koji će biti prvi i središni za Zapadni Balkan.
Četvrta industrijska revolucija podrazumeva masovan prodor kiberfizičkih sistema u proizvodnju i ljudske delatnosti uključujući rad, stanovanje i slobodno vreme. Ovo je tek 16. Centar SEF u svetu, što pokazuje da je Srbija među prvima pošla u budućnost, a mediji su olako prešli preko prisustva na ceremoniji osnivača SEF Klausa Švaba. Jer, upravo je Švab formirao termin “četvrta industrijska revolucija” i predvideo njene posledice: “Svet se nalazi na raskršću. Socijalni i politički sistemi koji su spasli milijarde ljudi od siromaštva i pola veka usmeravali nacionalne i globalnu politiku sada rade protiv nas.”
Sačuvati radna mesta
Upozorava se, naime, da četvrta industrijska revolucija može dovesti do nezabeleženog rasta jaza između bogatih i siromašnih s pratećim u istoriji poznatim efektima poput revolucija i ratova. Količina investicija u projekte veštačke inteligencije raste, jer ti projekti omogućavaju kompanijama sniženje troškova i veći profit, ali donose i munjevito smanjenje broja radnih mesta.
Prema prognozama globalne konsalting kompanije McKinsedž
, do 2030. godine, bez posla će ostati oko 14 odsto efektivne radne snage ili 400 miliona ljudi koje će zameniti programi i roboti. Pritom, automatizacija će značajno izmeniti posao 53 odsto zaposlenih u roku od 10 godina ili će njihova zanimanja učiniti zastarelim, a oko 77 odsto radnika biće prinuđeno da se dokvalifikuje ili prekvalifikuje. Ali četvrta industrijska revolucija donosi i nova, upravljačka radna mesta i Srbija je odlučila da to iskoristi.
Velika šansa
Umesto da nam se dese stihijske posledice četvrte industrijske revolucije, vlada je rešila i isticala da Srbija ima šansu da iskoristi četvrtu industrijsku revoluciju i bude čak i jedan od njenih lidera i pobednika. U tom cilju je potpisan sporazum o osnivanju Centra SEF koji će u Srbiji koristiti infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 kampus, što pokazuje da se mislilo i radilo unapred.
Pritom, značajan je oslonac na srpski privatni IT sektor, koji je već odavno prešao milijardu evra izvoza i najbrže raste u našoj ekonomiji, pa predsednik Aleksandar Vučić ističe prognozu da će do kraja ove decenije doseći i fantastičnih 10 milijardi.
Čestitka na uspehu
Predsednik (SEF) Borge Brende rekao je da je na Centru u Beogradu godinama radio s premijerkom Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučićem.
– Za nas je važno da imamo Centar na Zapadnom Balkanu koji će igrati važnu ulogu u transformaciji ekonomije, s fokusom na veštačku inteligenciju, digitalizaciju. IT industrija ima sve veću ulogu u Srbiji, sa godišnjim rastom do 25 odsto godišnje i čestitam Srbiji na diverzifikaciji ekonomije, a o vašem uspehu svedoče veliki priliv stranih investicija i povratak ljudi iz dijaspore u maticu – rekao je Brende.
Superkompjuter za ceo Balkan
Centar za četvrtu industrijsku industrijsku revoluciju SEF oslanja se u Srbiji na Centar za sekvenciranje genoma u Beogradu i Državni data centar u Kragujevcu u kom je u decembru puštena u rad Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju. Treći stub je BIO4 kampus u Beogradu koji je u projektu.
Predsednik Aleksandar Vučić poručio je da su superkompjuteri poslednje generacije, poput kragujevačkog, kao i oblast veštačke inteligencije šansa za Srbiju i njen dalji razvoj, i istakao tako nešto nema niko u regionu.
– U izgradnju Data centra u Kragujevcu, koji je pet puta veći od beogradskog, uloženo je ukupno 55 miliona evra, a samo superkompjuter koštao je oko dva miliona. Srbija je jedna od samo 26 zemalja u svetu koje imaju nešto takvo, i od retkih sa svojim Institutom za veštačku inteligenciju. Predsednik je tada istakao da su u Data centru posao našli i naši mladi ljudi, povratnici iz San Dijega, koji su radili u američkoj kompaniji Nvidia, vodećoj u svetu, koja je prodala Srbiji ovaj superkompjuter. Nacionalnu platformu koriste tehnički fakulteti, svi srpski naučno-tehnološki parkovi, ali memoriju srpskog superkomjutera za svoje potrebe zakupljuju i bogato plaćaju i svetske kompanije poput IBM i Huaveja, a potencijalno i Orakl, pa se razmišlja da se uloži u još jedan.
– Samo tri dana kasnije u Beogradu je otvoren Centar za sekvenciranje genoma, izgrađen u saradnji Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) i Pekinškog instituta za genomiku (BGI). Reč je o procesu kroz koji se otkrivaju sklonosti pojedinaca ka određenim bolestima radi prevencije. Osim toga, u Centru se prate mutacije korona virusa u Srbiji na nivou na kakvom u ovom trenutku u Evropi može samo Velika Britanija. Predviđena je i obuka za sprovođenje prenatalnih testova koji su se mogli raditi samo u inostranstvu.
– BIO4 kampus u Beogradu projektovan je imajući u vidu da napredak biomedicinskih nauka, kao i drugih oblasti obuhvaćenih četvrtom industrijskom revolucijom. To će biti centar ovih oblasti u širem regionu, jer će već od početka obuhvatiti Biološki i Farmaceutski fakultet i pet naučnih instituta: Institut za molekularnu genetiku i genetička istraživanja, Centar za održivo upravljanje bioresursima i prirodnim produktima Instituta za biološka istraživanja, Institut za medicinska istraživanja, Institut za multidisciplinarna istraživanja i deo Instituta za razvoj veštačke inteligencije. Kampus će biti smešten u neposrednoj blizini Instituta Torlak i novog sedišta Agencije za lekove i medicinska sredstava, sa kojima će činiti jedinstvenu biomedicinsku celinu.
Čista tehnologija za spas planete
Parna mašina je krajem 18. veka označila početak prve industrijske revolucije. Sredinom 19. veka usledila je druga industrijska revolucija uz upotrebu električne energije. Onda je 1980-ih godina došla treća, takozvana digitalna revolucija i donela kompjutere i informacione tehnologije. Još je u svežem sećanju, na primer, da su fabrike automobila ne tako davno imale i više desetina hiljada radnika, a sada su svedene na nekoliko hiljada ljudi. Ili, čitave vojske činovnika smanjila je sada već sasvim obična pojava, komjuter, kog ima i maltene svaka kuća.
A da upozorenja Klausa Švaba nisu samo plod kataklizmične mašte, govori i činjenica da su se posledice poput gubitka poslova, takođe u velikom obimu, dešavale i u prethodne tri industrijske revolucije. Već u prvoj je stvoren ludistički pokret, nazvan po vođi Nedu Ludu, čiji su pripadnici uništavali parne mašine koje su im uzele posao.
Sve tri prethodne industrijske revolucije doprinele su rastu populacije, životnog standarda i povećanju svetskog bogatstva, ali su uslovile i neodrživ razvoj civilizacije. Toliko neodrživ da su 2015. godine u Parizu 194 države potpisale Pariski sporazum o obuzdavanju klimatskih promena koje je čovečanstvo do sada stvorilo. Sada je svet u potrazi za novim izvorima energije, koji će omogućiti ujedno održiv razvoj i napredak čovečanstva.
