U ekološkom istraživanju evropski gradovi ocenjivani su u osam kategorija: emisija ugljen dioksida, energija, građevina, prevoz, upotreba vode, otpada i zemljišta, kvaliteta vazduha i zaštite okoline.
Reč je o istraživanju "Economist Intelligence Unit" pod pokroviteljstvom kompanije "Siemens", koje je u utorak predstavljeno u sklopu Klimatske konferencije u Kopenhagenu.
Istraživanje je trajalo godinu dana i obuhvatilo je 30 evropskih prestonica, uključujući i Istanbul i Cirih, najveće gradove Turske i Švicarske.
"Ovo je jedinstveno istraživanje, jer upoređuje evropske gradove u zaštiti životne sredine. U 30 gradova u kojima je sprovedeno istraživanje živi oko 75 miliona stanovnika", rekao je vođa istraživanja Džejms Vatson.
Jednogodišnje istraživanje zaštite okoline pokazalo je da je Kopenhagen ekološka metropola Evrope, a na drugom i trećem mestu su takođe skandinavski gradovi, Stokholm i Oslo. Na četvrtom mestu je Beč, a prati ga Amsterdam.
Sa 40,03 bodova od mogućih 100 Beograd je na 27 mestu, a iza njega su Bukurešt, Sofija i Kijev. Među gradovima zemalja u tranziciji najbolje je plasiran glavni grad Litvanije, Viljnjus, na visokom 13. mestu.
Rang lista i broj bodova (od mogućih 100 za najčistije gradove):
1. Kopenhagen 87,31
2. Stokholm 86,65
3. Oslo 83,98
4. Beč 83,34
5. Amsterdam 83,03
6. Cirich 82,31
7. Helsinki 79,29
8. Berlin 79,01
9. Brisel 78,01
10. Pariz 73,21
11. London 71,56
12. Madrid 67,08
13. Viljnjus 62,77
14. Rim 62,58
15. Riga 59,57
16. Varšava 59,04
17. Budimpešta 57,55
18. Lisabon 57,25
19. Ljubljana 56,39
20. Bratislava 56,09
21. Dablin 53,98
22. Atina 53,09
23. Talin 52,98
24. Prag 49,78
25. Istanbul 45,20
26. Zagreb 42,36
27. Beograd 40,03
28. Bukurešt 39,14
29. Sofija 36,85
30. Kijev 32,33.
