Zbog suše ,koja je na korak da zvanično postane najgora u poslednjih 500 godina, Srbija će doslovno morati da kopa dno Dunava do Crnog mora, kako bi obezbedila transport za svoje izvozne proizvode, ali i uvoz mineralnog đubriva i pre svega energenata uoči zime koja preti da na svoj način bude još gora od leta.
Da podsetimo, na tri lokacije na Savi i dve kod Čortanovaca na Dunavu, već je produbljivano dno za pola metra kako bi se obezbedila minimalna dubina plovnog puta od 2,5 metara. A sada je Vlada Bugarske prihvatila pomoć koju je Srbija ponudila u mehanizaciji i već sledeće nedelje izvršiće se interventni bagerski radovi na Dunavu. Već je stigla vest i da je srpsko Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture otvorilo hitan postupak za izvođenjem radova na tehničkom održavanju plovnog puta Dunava u zoni odgovornosti Republike Bugarske.
Ugrožen rad TENT-a
Naime, prvo je u julu došlo do potpune obustave plovidbe na Dunavu u sektoru Belene u Bugarskoj, gde se ispod površine jasno vide sprudovi, a ovog meseca su se na još nekoliko sektora pojavili problemi koje Sofija nije u stanju samostalno da reši.
U dokumenstaciji srpskog ministarstva navodi se da je ovo otežalo obezbeđivanje energetske stabilnosti naše zemlje za predstojeću zimu, imajući u vidu da je za potrebe rada termoelektrana naručena značajna količina uglja iz zemalja u okruženju. Pri tom se najveće količine dopremaju vodnim putem, odnosno rekama Dunav i Sava do kompleksa TENT-a. Ugalj bi trebalo da stigne iz Rumunije i Bugarske, čiji su rudnici sada onemogućeni da isporuče čak milion tona.
Obustava plovidbe na Dunavu u Bugarskoj prouzrokovala je i prekid dopreme značajnih količina goriva, pre svega evrodizela iz rumunske crnomorske luke Konstanca. Ovo je ključni problem i zbog sankcija EU Rusiji, usled kojih će od 1. decembra biti prekinut transport nafte preko teritorije članica EU, između ostalih i do Srbije.
Barže nezamenjive
Međutim, Srbija planira i izvoz poljoprivrednih proizvoda, a procenjuje se da će to biti oko milion tona, upravo Dunavom do Konstance koja je po važnosti za našu robu postala važnija od luka u Baru i Solunu. To ilustruje i činjenica da se iz Konstance Dunavom dopremaju sirovine i koks za rad železare u Smederevu. Kada srpska mehanizacije stigne u sektor Belene u Bugarskoj, biće joj potrebno 15 do 25 dana da obavi posao. Do tada se transport u Srbiju kroz Bugarsku obavlja putevima i železnicom, ali ovi vidovi saobraćaja ne mogu da zamene barže čija je nosivost od 1.000 do 1.500 tona.
Naš trošak
Posao osposobljavanja vodnog puta Dunavom procenjen je na 208,33 miliona dinara (oko 1,773 miliona evra), navedeno je u pozivu. Navodi se i da srpsko i bugarsko ministarstvo pristupaju hitnom potpisivanju Sporazuma o saradnji u tehničkom održavanju plovnog puta Dunava. Srbija se, pri tom, obavezuje da izvede radove bagerovanja plovnog puta, odnosno obezbedi mehanizaciju i sredstva za izvođenje radova.
Poslednja pakost nacista
Usled niskog vodostaja iz Dunava je izronila i stara pretnja koju lađari s ogromnim oprezom zaobilaze još od 1944. godine. Naravno, reč je o nacističkoj floti od oko 150 plovila kod Prahova, čije vađenje bi trebalo uskoro da počne.
Među olupinama je 20 brodova, a ostalo su transportne skele, barže, šlepovi i torpedni čamci. Velimir Trailović, autor knjige “Prahovo od Rimskog doba do danas”, podseća da su nacisti na putu do Prahova potopili 1944. godine svoju rečnu flotu prilikom povlačenja iz Crnog mora. Nemci su nameravali da tako ne samo izbegnu zarobljavanje, već i zatvore plovni put za -dnjeparsku rečnu flotilu Crvene armije koja ih je progonila.
– To sam pronašao u literaturi u arhivi nemačkog Rečnog brodarstva. Inače, u nemačkom vojnom arhivu izgleda da nisu zabeležili ovaj događaj. Posle rata, u perodu od 1945. do 1948. godine ekipe ruskih i naših inženjera radili na izvlačenju ovih brodova, kako bi trgovačke i putničke lađe mogle da prolaze u tom delu plovnog puta. Tada je iz Dunava izvučeno pet nemačkih brodova, čime je napravljen uzan plovni put – priča Trailović.
Alas Igor Škundrić kaže da sada mnogi dolaze da fotografišu nemačke olupine.
– Svi znaju da će uskoro početi vađenje, pa koriste poslednju priliku – kaže alas.
Olupine pune mina
Prema navodima iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukrure u toku je međunarodni tender za vađenje brodova iz Dunava i izvođač radova bi trebalo da bude poznat u oktobru. Vrednost projekta je 32 miliona evra od kojih 50 odsto predstavlja učešće Evropska unija, a ostalo je preko granta EU. Ceo posao je naročito opasan, pošto su mnoge olupine pune mina i artiljerijske municije.
Porasla potrošnja goriva
U julu je smanjeno dopremanje derivata u Srbiju iz inostranstva, ali snabdevanje domaćeg tržišta nije ugroženo. Naftna industrija Srbije (NIS) radi punim kapacitetom i plasira veće količine goriva već duže vreme.
Osim toga, NIS ima operativne i strateške rezerve, tako da je tržište mirno. Derivati mogu da se dopremaju i železnicom, ne bi bilo ni prvi ni poslednji put, ali je to skuplja varijanta.
Tomislav Mićović, iz Udruženja naftnih kompanija Srbije, ističe da je potrošnja goriva u Srbiji porasla za 13 odsto uprkos poteškoćama sa transportom.
– To se delom može objasniti time što su nam se vratili potrošači koji su derivate kupovali u BiH i Severnoj Makedoniji ili naši transporteri, koji su ga nabavljali u Mađarskoj. Istovremeno, potrošnja goriva raste i u regionu – kaže Mićović.
Pomoćnik ministra saobraćaja Veljko Kovačević ocenjuje da je stabilizacije vododstaja neizvesna iako je palo dosta kiše u poslednjih nekoliko dana, što je povoljno uticalo na srednji tok Dunava kod Mađarske.
– Potrebne su nam padavine u malo dužem periodu i stabilizacija hidrološkog stanja od Nemačke do Bugarske da bi se podigao nivo vode – objašnjava Kovačević.
