Osobe koje više konzumiraju mlečne masti imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti od onih koji mlečne masti konzumiraju u malim količinama ili ih izbegavaju, pokazalo je novo istraživanje koje proučava neke od najvećih svetskih potrošača mlečnih proizvoda.
Međunarodni tim naučnika proučavao je potrošnju 4.150 osoba starosti 60 godina u Švedskoj, zemlji koja je jedna od najvećih svetskih proizvođača i potrošača mlečnih proizvoda – merenjem nivoa određene masne kiseline u krvi koja se uglavnom nalazi u mlečnim proizvodima.
Stručnjaci su zatim pratili kohortu u proseku 16 godina kako bi posmatrali koliko je njih imalo srčane i moždane udare, kao i druge ozbiljne probleme sa cirkulacijom, a koliko njih je umrlo.
Nakon statističkog prilagođavanja na druge poznate faktore rizika od kardiovaskularnih bolesti, uključujući starost, prihod, način života, dijetetske navike i druge bolesti, istraživači su otkrili da su oni sa visokim nivoom masnih kiselina, što ukazuje na visok unos mlečnih masti, imali najmanji rizik od kardiovaskularnih bolesti.
– Iako na nalaze mogu delimično uticati drugi faktori osim mlečne masti, naša studija ne ukazuje na štetnost mlečnih masti samih po sebi – rekao je Mati Marklund, viši istraživač na “George Institute for Global Health” u Sidneju i autor ovog rada, navodi se u saopštenju.
– Utvrdili smo da su oni sa najvišim nivoima zapravo imali najmanji rizik od KVB (kardiovaskularnih bolesti). Ovi odnosi su veoma interesantni, ali potrebne su nam dodatne studije da bismo bolje razumeli potpuni uticaj mlečnih masti i mlečnih proizvoda na zdravlje – rekao je on.
Mlečni proizvodi su bogati hranljivim materijama
– Sve veći dokazi ukazuju na to da uticaj mlečnih proizvoda na zdravlje može više da zavisi od vrste koja se konzumira (sira, jogurta, mleka i maslaca), pre nego od sadržaja masti, što je izazvalo sumnju da li je izbegavanje mlečnih masti uopšte korisno za kardiovaskularno zdravlje – rekla je dr Kati Tru sa pomenutog univerziteta i dodala:
“Naša studija ukazuje da smanjenje unosa mlečnih masti ili potpuno izbegavanje mlečnih proizvoda možda nije najbolji izbor za zdravlje srca”.
– Važno je zapamtiti da, iako mlečna hrana može da bude bogata zasićenim mastima, ona je takođe bogata mnogim drugim hranljivim materijama i može da bude deo zdrave ishrane. Međutim, druge masti poput onih koje se nalaze u plodovima mora ili orašastim plodovima mogu da imaju veće zdravstvene koristi od mlečnih masti – istakla je doktorka.
– Mlečne proizvode ne bi trebalo izbegavati – rekao je za CNN Brajan Pauer, predavač na Odeljenju za zdravstvene i nutricionističke nauke na irskom Tehnološkom institutu Slajgo, koji nije bio uključen u studiju.
Podaci ukazuju na korelaciju, a ne na uzročnu vezu
Alis Lihtenštajn, direktorka i viša naučnica u “Tufts University’s Cardiovascular Nutrition Laboratory2, rekla je za CNN da je njena najveća briga što se rezultati studije mogu protumačiti tako kao da će svi punomasni mlečni proizvodi smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, dodajući:
“Najveći deo podataka ne podržava konzumiranje punomasnih mlečnih proizvoda radi smanjenja rizika od KVB”.
Rekla je i da su podaci studije pokazali da je grupa sa najvećim biomarkerom unosa mlečnih proizvoda takođe imala, između ostalog, značajno niži BMI, bila je fizički aktivnija, imala je nižu stopu pušenja, nižu stopu dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti, viši nivo obrazovanja, veći unos povrća, voća i ribe i manji unos prerađenog mesa, dakle, i bolji kvalitet ishrane, svi ti faktori povezani sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
– Podaci koji se prenose odnose se na udružene faktore, a tako se ne može utvrditi uzročnost – rekla je ona, dodajući da je takođe važno napomenuti da autori nisu mogli da identifikuju koju vrstu mlečnih proizvoda je konzumirala njihova grupa.
Istraživanje je objavljeno u časopisu “PLOS Medicine”.
