Iz Podmoskovlja je juče krenuo konvoj od 280 kamiona ruskog Ministarstva za vanredne situacije sa 2.000 tona humanitarne pomoći, koja bi trebalo da bude isporučena stanovnicima jugoistočne Ukrajine. Ruska strana naglašava da je reč o pomoći, koja uključuje 400 tona žitarica, 100 tona šećera, 62 tone hrane za bebe, 54 tone medicinske opreme i lekova, 12.000 vreća za spavanje, 69 agregata različitih kapaciteta.
|
Spremna odbrana
Ratni zločinci u Kijevu |
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i Putinov portparol Dmitrij Peskov tvrde da je humanitarna misija dogovorena sa rukovodstvom Ukrajine. Zvanični Kijev je potvrdio da je pristao na to da Crveni krst pošalje humanitarnu pomoć na istok Ukrajine, u saradnji sa Rusijom, EU i drugim međunarodnim partnerima, kako bi se ublažila patnja ljudi u Lugansku, gradu pod kontrolom proruskih snaga, saopštila je kancelarija ukrajinskog predsednika Petra Porošenka. Međutim, Evropska komisija navodi da je njen predsednik Žoze Manuel Barozo upozorio Vladimira Putina da ne pokreće vojnu intervenciju u Ukrajini.
– Predsednik Barozo je upozorio da ne treba da bude nikakve jednostrane vojne akcije u Ukrajini, pod bilo kakvim izgovorom, pa ni izgovorom slanja humanitarne pomoći – navodi se iz Brisela. Iz Kremlja je Peskov uzvratio ocenom da je "apsurdna" izjava Baroza i još nekih zapadnih političara, koji tvrde da će ruska humanitarna pomoć Ukrajini biti pokriće za vojnu operaciju. Ranije je i generalni sekretar NATO Andres Fog Rasmusen izjavio da, po njegovom mišljenju, Rusija priprema vojnu invaziju na Ukrajinu, a da je humanitarna pomoć, navodno, samo pokriće. Pozicija SAD po ovom pitanju je nepromenjena. Američki predsednik Barak Obama izjavio je da se ruske isporuke humanitarne pomoći mogu vršiti samo uz dozvolu Kijeva. U suprotnom, kako je naveo Obama, to bi bilo kršenje međunarodnog prava i moglo bi da rezultira dodatnim sankcijama.
