Jaz između bogatih i siomašnih je toliki da neki kažu da se pretvaraju da su jedan narod samo dok navijaju za reprezentaciju. Milton Souto ima 56 godina i živi u radničkoj četvrti Sobradinjo, u drvenoj krovinjari sa zemljanim podom. Njegova porodica ima konja sa taljigama kao prevozno sredstvo.
Jedan kauč i mali televizor dovoljni su za praćenje Svetskog prvenstva dok se na omalenom šporetu krčkaju pirinač, pasulj i piletina, tipična hrana siromašnih.
Agenor Net je bogat i živi luksuznoj četvrti Lago Sul, u vili ispred koje je parkiran ferari, samo jedan u nizu porodičnih automobila. Veliki TV ekrani, poslednji hit tehnologije, prenose utakmicu koju Net gleda sa prijateljima. Za to vreme konobari poslužuju hladna pića, šampanjac s voćem i tradicionalna jela.
Jedino što ih spaja jeste fudbalska lopta i radost zbog gola. Tu svaka sličnost prestaje.
Crnci na dnuPrema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku, čak 53 odsto nezaposlenih su crne boje kože. Diskriminacija je vidljiva i među zaposlenima. Potomci afričkih doseljenika i robova u Brazilu se retko kada popnu na hijerarhijskoj lestvici, za njih su obično rezervisani najslabije plaćeni poslovi, iako od oko 200 miliona stanovnika Brazila čak 45 odsto ima crnu boju kože.
Smeće na brežuljkuU favelama žive najsiromašniji stanovnici Brazila, čak 70 odsto stanovništva čine crnci i mulati. Ovde obično nemaju kanalizaciju, priključak na vodovod, nema asfalta, nema odvoženja smeća, nema policije… Voda je jedan od najvećih problema, kao i gustina naseljenosti, pa najčešće živi jedan stanovnik na 10 metara kvadratnih. Struja je retko viđena pojava u brazilskim favelama. Smeće se spaljuje na vrhu brežuljka ili se ostavlja na ulicama. |
