Vladimir Beba Popović ponovo je u žiži javnosti, zbog prozivki da njegov Institut za javnu politiku, koji od decembra ima kancelariju u Beogradu, opet žari i pali srpskom politikom. Šef biroa za komunikacije u Vladi Zorana Đinđića je gostujući u Utisku nedelje kod Olje Bećković izjavio da mu je Vučić partner kao i Vlada Srbije, i da se njegov Institut bavi poslovima direktno vezanim za rad Vlade u procesu evrointegracija. U Vladi Srbije pak negiraju da imaju ugovor sa Bebom i s njegovim Institutom i da Popović radi za Vladu.
Vladimir Popović rođen je 3. oktobra 1958. godine u Jagodini. Vlasnik je tri lične karte, sa različitim godinama rođenja. Poslednja je sa godinom rođenja 1960. Iz radničke je porodice. Sin je oca Bore i majke Cvete. Nadimak Beba dao mu je stariji brat Ilija, koji je preminuo pre dvadesetak godina. Popovići su poreklom iz Crne Gore, a Bora Popović se u Jagodinu doselio odmah po otvaranju Fabrike kablova. Ubrzo je upoznao Cvetu Mirković, koja je takođe radila u fabrici. Oženio se njome, dobio sinove Iliju i Vladimira, na radničkom univerzitetu u Zagrebu završio Visoku školu za spoljnu trgovinu i postao šef predstavništva Fabrike kablova u Rusiji. Bora je bio veoma popularan među Jagodincima, koji su mu dali nadimak Grof, jer se uvek oblačio moderno i svirao trubu u tadašnjem gradskom orkestru. Nekoliko meseci nedužan je proveo u zatvoru. Ilija, deda Bebe Popovića, bio je poznati jagodinski četnik.
– Odrastao sam u poštenoj porodici. Popovići su poreklom iz Crne Gore, iz plemena Cuce. Moji otac, deda, pradeda i njihovi očevi rođeni su u podgoričkom naselju Momišići. Otac je poslednja generacija tu rođena. Posle 1944. godine proterani su iz Crne Gore, pa smo se rasuli po Srbiji. Deda, antikomunista, pre rata je bio direktor podgoričkog Monopola duvana. Blažo Jovanović, inače školski drug moga dede, kao pobednik je 1944. godine, na montiranom sudskom procesu, optužio mog dedu za saradnju sa okupatorom. Osuđen je na smrt, a njegova porodica proterana iz Podgorice. Kasnije je presuda preinačena na 20 godina robije, od kojih je odležao 14. Na dan kada sam rođen, 3. oktobra, deda je oslobođen – prisećao se Beba.
Njegova drugarica iz razreda Mikica Vulović kaže da se još od detinjstva znalo da će Beba Popović postati neka faca.
– Imao je sposobnost da okupi ljude oko sebe, organizovao je sve, od zabava, preko druženja, izlazaka u grad, do fudbalskih utakmica ili basketa. Njemu je uvek bila potrebna publika. Kad smo bili na ekskurziji u Dubrovniku, predložio nam je da odemo u striptiz bar. On je rođeni vođa i organizator – kaže Vulovićeva.
Beba Popović se, u vreme srednjoškolskih dana, ideološki nije razlikovao od vršnjaka. Politika ga u to vreme nije interesovala. Tih 70-ih godina lepo se živelo. Razlike među školarcima nisu bile velike. Jedino se on malo pravio važan, kako tvrde njegovi drugari, što je iz grada, pa je šikanirao one sa sela. Njegovi drugovi smatraju da Beba nije bio za tu sredinu. Kažu da su sve devojke u gradu bile zaljubljene u njega. Jeste bio lep i zgodan, ali je devojke privlačio pričom. U školi nije imao neku ozbiljnu vezu. Bio je član Odreda izviđača i planinki "Boško Đuričić" iz Jagodine, koji je 1976. godine osvojio prvo mesto u Srbiji. Oblačio se sportski, a najviše je voleo da ima moderne, italijanske cipele. Voleo je da obuče nešto što nema niko.
– Čaba, koji drži cvećaru Fito-dekor, uvek je imao italijanske i francuske parfeme, što je u ono vreme za nas bilo nezamislivo. I Beba otrči kod njega, namiriše se i dođe. "Mirišite, seljaci", govorio je u šali. Skupljao je i štosove od starijih i onda ih prodavao nama. Samo da bude u centru pažnje – kaže Vulovićeva.
Beba je jednom prilikom objasnio zašto je izabrao ekonomiju.
– Zbog ljubavi prema matematici upisao sam elektrotehniku, ali sam posle dve godine shvatio da moja budućnost nije posao inženjera, pa sam kasnije diplomirao na ekonomskom fakultetu.
Počeo je da zarađuje kao harmonikaš po seoskim kafanama oko Jagodine. Onda je došao u Beograd. Bio je konobar u hotelu Beograd, a potom šef sale u restoran-brodu Sava. Kao pedantnog i uvek namirisanog primetili su ga stalni gosti, a Milan Beko, nekadašnji ministar za privatizaciju srpske vlade, dovodi ga za direktora svoje marketinške agencije Spektra. Agencija je pravila izborne kampanje Socijalističke partije Srbije.
Popović se obogatio, kupio je stan u Beču, i renoviranje je platio milion maraka. Ima stan u Nemačkoj, u Segedinu se isto okućio, kao i u Beogradu. Sa Bekom je učestvovao u pokušaju prodaje srpskog Telekoma. Italijanske vlasti su povele istragu protiv svojih kompanija, pod optužbom da su gospodinu Milanu Beku dali masnu proviziju od oko 30 miliona maraka.
Najveći neprijatelj mu je bio Aleksandar Tijanić za života. Zvao ga je "nekadašnji bog iz Jagodine koji bi bio idealan da vodi sa Snežanom Dakić emisiju U trendu".
