Pojava korone i mere kojima se zbog čestih promena teško može uhvatiti kraj, različito utiču na ljude različitih zanimanja. Goran Bokun je do ovog proleća bio angažovan i u ugostiteljskoj i građevinskoj struci. Od proletos mu je glavni posao isporuka hrane. O svom iskustvu kaže:
– Ranije sam radio direktno u restoranu i kao konobar, a sada u stvari, radim kao vozač sveže pripremljene hrane. Restorani su zatvoreni, a posao sa dostavom hrane počeo je da uzima maha i pre pandemije. Ima mnogo ljudi koji su navikli na restoransku hranu, a i onih koje jednostavno mrzi da nešto spremaju kod kuće. Gastronomi su prinuđeni na kompromis, ali je ova privredna grana pokazala znatnu dozu vitalnosti, u uslovima ove katastrofe svetskih razmera – kaže Bokun.
On dodaje da su ljudi uvek dobro raspoloženi kad im stigne željena porcija, pa mu posao ne pada teško pada.
– Naravno, ako se ukaže prilika za neki drugi posao, neće mi biti problem, jedino mi je važno da su svi životni troškovi redovno pokriveni – ističe Bokun koji je rođen u Osijeku.
Njegov otac je poreklom iz okoline Trebinja, a preko firme iz Slovenije je osamdesetih godina došao u Berlin. Tu je upoznao suprugu Gordanu iz Osijeka, čija familija se zbog rata seli u Mirkovu kuću, koju je kupio u Banatskom Karlovcu. Velika želja da se vrate u zavičaj rezultirala je time da se Goran sa bratom i majkom preselio iz Berlina u Banatski Karlovac. Posle dve godine školovanja, ipak se vraćaju u Berlin. Goran ponovo priželjkuje povratak, a otac Mirko će uskoro u penziju pa će najverovatnije u rodno Trebinje.
