Izgradnja zajedničkog železničkog terminala Srbije i Hrvatske koji bi smanjio velika zagušenja, rasteretio drumski saobraćaj i čekanja na graničnim prelazima, kao i realizacija postojećih projekata unapređenja gasne infrastrukture radi sigurnosti snabdevanja energentima, neki su od konkretnih predloga koje će privredne komore dve zemlje uputiti svojim vladama, poručili su Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) i Luka Burilović, predsednik Hrvatske gospodarske komore (HGK) nakon sastanka u Vinkovcima sa ekspertima obe poslovne asocijacije.
Dve komore će vladama i nadležnim ministarstvima predložiti i set mera koje mogu brzo dati rezultate usmerene na povećanje kapaciteta graničnog prelaza Batrovci – Bajakovo kako bi se smanjilo čekanje i ubrzao promet. Među predlozima su i manja infrastrukturna ulaganja koja će dugoročno rešiti probleme kapaciteta ovoga prelaza.
Čadež je rekao da je prosečno čekanje teretnjaka na graničnom prelazu Batrovci – Bajakovo oko šest sati, što kompanijama stvara velike dodatne troškove. Prošle godine preko ovoga prelaza u oba smera prošlo je 378.000 kamiona, a manje čekanja, ubrzanje carinskih procedura i usklađivanje rada inspekcijskih službi na svim prelazima, poslovanje bi učinilo efikasnijim, a kompanije konkurentnijim. „Naše privrede su kompatibilne i više povezane nego što mi mislimo bilo da je reč o sirovinama, poluproizvodima, proizvodnji. Želimo da izađemo sa konkretnim stvarima, sa novim idejama, ali i zajedno da odgovorimo na izazove. Hrvatska može biti hab za srpski izvoz i uvoz“, naglasio je Čadež.
Burilović je istakao odličnu saradnju dve komore uz podsećanje da je HGK 2018. godine otvorila predstavništvo u Beogradu. „U inostranstvu imamo svega šest predstavništava, ovo u Beogradu jasno govori koliko je važno za nas srpsko tržište“, rekao je Burilović. Navodi da privredna saradnja Hrvatske i Srbije ima mogućnosti da bude još bolja, a da globalna zbivanja kao što je sukob u Ukrajini stavlja dve ekonomije pred iste probleme za koje zajedno treba da traže rešenja i odgovore.
Važne teme o kojima su danas razgovarali predstavnici sektorskih udruženja privrednih komora Srbije i Hrvatske sa predsednicima Čadežom i Burilovićem jesu i kooperacije u oblasti građevinarstva i zajednički nastup na trećim tržištima. Velike mogućnosti za intenzivniju saradnju privreda Srbije i Hrvatske svakako jeste i poljoprivreda sa fokusom na projektima digitalizacije i promociji proizvoda.
U prvom tromesečju 2022. godine spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Hrvatske iznosila je 378,8 miliona evra, 106,2 miliona evra ili 38,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Srpski izvoz vredeo je 205,2 miliona evra, što je za 53,3 miliona evra ili 35 odsto više nego lane. Prošle godine ukupna robna razmena između Srbije i Hrvatske iznosila 1,337 milijardi evra i bila je za 25 odsto veća nego 2020.
Sastanak u Vinkovcima rezultat je dogovora i razgovora koje su Čadež i Burilović održali u Zagrebu 9. maja, a najavljeni su i novi susreti sa predstavnicima izvršne vlasti Srbije i Hrvatske.
