Pod uslovom da se konzumiraju u umerenim količinama, i belo vino i crveno vino donose niz zdravstvenih dobrobiti. Ali koje je zdravije?
Postoji nekoliko jednostavnih pravila koja treba zapamtiti. Belo vino treba kombinovati sa belim mesom poput piletine, ćuretine i ribe, a crveno vino treba piti uz crveno meso poput govedine i svinjetine.
Ako se uz jelo slažu oba vina, belo vino treba da se posluži pre crvenog vina. Međutim, ovih dana mnogi ljudi pristaju da prekrše ta pravila – bez obzira na to što jedu ili kakvo je okupljanje u pitanju, biraju vino koje odgovara njihovom ukusu, životnom stilu i osobnosti.
Umerenost je ključna
Kako biste iskoristili naučno dokazane zdravstvene prednosti belog i crvenog vina, žene bi trebalo da popiju samo jedno piće dnevno, a muškarci do dva.
Ako ne pijete umereno belo ili crveno vino, to može da poveća vaše šanse za zdravstvenim problemima povezanim sa preteranim konzumiranjem alkoholnih pića.
I belo i crveno vino prave se od grožđa: ono se gnječi kako bi se izvukao sok, koji se zatim fermentiše kako bi nastalo alkoholno piće koje svi vole.
Ono što pravi veliku razliku prilikom pravljenja vina jeste što proizvođači belog vina pre početka fermentacije soka dobijeg iz grožđa rade jednu stvar: skidaju kožicu grožđa.
Možda ste već od nekoga čuli ili negde pročitali da se veliki deo korisnih sastojaka voća sa jestivom korom nalazi upravo u koži/kori voća.
Prema naučnicima, kožica grožđa ima visoku koncentraciju polifenola i flavonoida, jedinjenja koja se nalaze u biljkama i imaju antioksidativna svojstva. Polifenoli i flavonoidi sposobni su da neutrališu višak slobodnih radikala i tako da spreče mnoge nepovoljne stvari povezane sa njima, od ubrzanog starenja kože do razvoja srčanih bolesti i raka.
Budući da se kožica belog grožđa uklanja pre procesa fermentacije, belo vino obično sadrži manje jedinjenja s antioksidativnim svojstvima. S druge strane, ljuska crvenog ili crnog grožđa uključena je u sok od grožđa koji fermentiše, zbog čega dobijeno crveno vino sadrži više polifenola i flavonoida.
Postoji još jedna neverovatna stvar u vezi sa fermentacijom kore crvenog ili crnog grožđa, a to je činjenica da je prisutan resveratrol – on je zapravo taj koji čini da crveno i crno grožđe imaju svoju boju.
Ono što je tako impresivno u vezi sa resveratrolom jeste da su brojna naučna istraživanja uvek iznova dokazala da on može da:
* uspori starenje
* poboljša zdravlje creva
* snizi krvni pritisak
* smanjiti holesterol
* odbrani organizam od bolesti srca
* štiti mozak od oštećenja
* normalizuje šećer u krvi
* ublaži bolove u zglobovima
* ojača kosti
* sprečiti gojaznost
* kontroliše hronične upale
* smanji rizik od raka
Inače, osim grožđa i crvenog vina, drugi uobičajeni izvori resveratrola su paradajz, borovnice, brusnice, pa čak i tamna čokolada.
To ne znači da belo vino nije dobro za vas. I belo vino i crveno vino zapravo su zapravo zdravi, ali ovo drugo sadrži više polifenola, flavonoida i resveratrola od prvog.