Srpska pravoslavna omladina Inzbruka (SPOJI) saopštila je da je Senat grada Inzbruka jednoglasno odlučio da na rodnoj kući Diane Budisavljević postavi spomen-ploču na kojoj će, između ostalog, pisati da je spasavala uglavnom srpsku decu iz logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
“Posle preimenovanja dečjeg vrtića u gradskom naselju Rajhenau, koji će od sada nositi ime Diane Budisavljević, veoma nas raduje što je došlo i do odluke o tekstu za spomen-ploču za Dianu. Kao što znate, mi smo zajedno sa Socijaldemokratskim pokretom oslobodilaca Tirola još 2010. pokrenuli prvu inicijativu i tada pokušali da postavimo spomen-ploču na njenoj rodnoj kući u ulici Marije Terezije. Tada nam to nije pošlo za rukom. Sada, 10 godina kasnije, kada je grad Inzbruk početkom ove godine ovu tematiku ponovo oživeo konačno je i realizovano, a na čemu smo veoma zahvalni svim učesnicima unutar grada Inzbruka i van institucija istog”, navodi se u saopštenju SPOJI.
Članovi Senata i Odbora za kulturu Grada Inzbruka su 18. novembra na sednici Senata Grada Inzbruka jednoglasno usvojili konačnu verziju teksta na spomen-ploči za Dianu Budisavljević (devojački Obekser).
Usvojen tekst koji će stajati na spomen-ploči:
“Diana Budisavljević, devojački Obekser 1891-1978. Diana Budisavljević iz Inzbruka je tokom Drugog svetskog rata uz pomoć drugih podržavalaca spasila više hiljada pretežno srpske dece iz koncentracionih logora fašističkog ustaškog režima u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.Tek mnogo godina posle njene smrti njen humani angažman postao je poznat i u njenom rodnom gradu. Ovom spomen-pločom na njenoj roditeljskoj kući Grad Inzbruk odaje poštu ovoj hrabroj ženi. Gradska opština Inzbruk.”
Srpska pravoslavna omladina Inzbruka (SPOJI) ističe da ih veoma raduje što se Grad odlučio za verziju imena Diane Budisavljević, kakva je, ističu, i na njenom nadgrobnom spomeniku na inzbruškom Zapadnom groblju.
Nadaju se da će ploča biti veoma prihvaćena od šire javnosti i služiti kao inspiracija za nastavak uspešne kulture sećanja u Inzbruku i Austriji.
Hrabar korak
“Ovim pismom, međutim, želimo da Vami skažemo naše ogromno poštovanje, jer ste kao predstavnici našeg zajedničkog grada Inzbruka ponovo pokazali hrabrost i na kraju odlučili da ogromnu većinu, od genocida, spasene dece nazovete njihovim imenom i tako ih sačuvate od zaborava. To je veoma važan i ključni korak koji dokazuje da se u Inzbruku obraća pažnja na sve aspekte jedne savremene i žive kulture sećanja. Najvažnije u tome jeste svakako da se identitet žrtava, a u ovom slučaju spasene dece, ne prećuti, što ste Vašom odlukom uspešno i sproveli u delo”, navodi se u pismu SPOJI Senatu Inzbruka.
Usvojen apel
Podsetimo, krajem maja su Nebojša Rodić, ambasador Srbije u Austriji, episkop austrijsko-švajcarski Andrej, Vladimir Vlajić, predstavnik SPOJI i Vilhelm Kues autor romana “Dijanina lista” reagovali na najavu da u tekstu koji je predviđen da bude na tabli nije bilo predviđeno da je Diana spasavala srpsku decu. Posle toga su gradske vlasti povukle prvobitnu odluku o tekstu, a sada je prihvaćen njihov apel za dopunu teksta istorijskim činjenicama.
