Folksvagen je odložio izgradnju pogona u Turskoj. To je pogodilo i turske liferante i stanovništvo koje trpi zbog nezaposlenosti i inflacije.
Konačna odluka trebalo bi da bude doneta do kraja godine.
Napetost u odnosima Nemačke i Turske osećaju i preduzetnici, piše list Zidojče cajtung i navodi primer Folksvagena, koji je zbog turske vojne ofanzive protiv Kurda na severu Sirije zamrznuo svoju odluku da izgradi fabriku u Turskoj. To pogađa razgranatu mrežu turskih liferanata rezervnih delova i opreme.
U tekstu se citira izjava premijera nemačke pokrajine Donje Saksonije Stefana Vjala koju je dao u oktobru, nekoliko dana posle početka turske vojne ofanzive, da “pod sadašnjim uslovima” lično trenutno ne može da zamisli takvu investiciju u Turskoj, piše Dojče vele.
I predstavnik sindikata koncerna Bernd Osterlo izjasnio se protiv gradnje fabrike u Turskoj “sve dok Turska pokušava da silom ostvari svoje političke ciljeve”. On je za medije izjavio da Folksvagen, zbog istorije koncerna u doba nacizma, ima posebnu odgovornost. Navode se njegove reči da Folksvagen sme i mora da bude moralan.
Političke odluke preduzeća?
U tekstu se podseća na činjenicu da je prošlog jula raspoloženje u koncernu bilo sasvim drukčije. Tada je Vajl izjavio da će odluka biti ekonomska i neće biti političke prirode. To se dopalo turskom ministru privrede Mustafi Varanku koji je rekao: “Od jednog globalnog preduzeća očekujemo da u svojim odlukama uzme u obzir komercijalne interese”.
Varank je dugo bio savetnik predsednika Erdogana, pre nego što je postao ministar. On je posle Folksvagenove odluke da zamrzne gradnju pogona u Turskoj izjavio: “Ako preduzeća počnu da donose političke odluke, više ne uzimaju u obzir interese svojih investitora”. Varank, prema navodima teksta, brani vojnu intervenciju Ankare kao “antiterorističku borbu”.
Ako ga pitate o pravosuđu i zašto je, recimo, turski preduzetnik Osman Kavala već više od dve godine u zatvoru bez presude, on priča o planiranoj reformi pravosuđa. Potom spominje svog brata koji je poginuo 2016. u pokušaju puča. On tvrdi da to što su novinari u zatvoru “nema nikakve veze sa novinarskom delatnošću”.
Nezaposlenost i inflacija rastu
U članku se navodi i mišljenje predsednika udruženja liferanata Alpera Kanče da oni koji sada izbegavaju Tursku, rade to da ne bi podržali Erdogana, ali da ta odluka pogađa sve, pa i one koji Erdogana nisu birali.
Kanča to ne navodi, ali verovatno ima na umu da Izmir, u čijoj blizini bi trebalo da nastane Folksvagenova fabrika, ima opozicionu gradsku vladu, isto kao Istanbul. Prema zvaničnim podacima, nezaposlenost je porasla za godinu dana za tri odsto i iznosi 14 procenata. Oktobarska inflacija iznosila je 8,55 procenata. Broj proizvedenih automobila je 2016. u Turskoj iznosio skoro milion, a 2018. je pao na 642 000 komada.
Turski “Detroit”
Bursu, četvrti po veličini turski grad s tri miliona stanovnika, zovu “turski Detroit”. Kriza automobilske industrije kao ona u Detroitu, Bursu je do sada zaobilazila. Ali postoje signali upozorenja. Zato se neki proizvođači pripremaju za budućnost. Recimo, Karsan, firma koju je 1966. osnovala Koč grupa, sada pravi električne autobuse, velike i male. Baterije su Folksvagenove. Vozila idu na punjenje posle 300 kilometara. Već su iz Nemačke stigle prve narudžbine, navodi Zidojče cajtung reči Okana Baša iz rukovodstva turske firme.
Alper Kanča priča da se Folksvagen već dve godine priprema za dolazak u Tursku .”Čak su proveravali koliko ima obdaništa i škola” rekao je i dodaje da su Folksvagenovi ljudi pre nekoliko meseci počeli da organizuju dobavljače, pa se nada da će oni ipak doći.
Zidojče cajtung navodi da će Folksvagen do kraja godine odlučiti o sudbini pogona u Turskoj.
