Dragoljub Simić Kele, 63-godišnji Beograđanin s Voždovca živeo je siromašno, ali čestito i to mu se dobrim vratilo. Nikada ponos Dragoljubu nije dozvoljavao da prosi, već je sakupljao sekundarne sirovine, a jedini imetak bila mu je trošna i 100 godina stara kuća, koja je izgorela u januaru, pa su mu komšije i prijatelji za samo dva meseca izgradili novi dom od humanitarnih donacija.
Predanim i požrtvovanim radom 15-ak momaka uspelo je da pokrene akciju “Srcem za komšiju” i sakupe novčana i materijalna sredstva uz pomoć kojih su od temelja podigli kuću od 45 kvadrata, u koju će se Dragoljub uskoro useliti.
Dragoljubovi prijatelji Nenad Černoš i Ivan Stević kažu da su im u ovom trenutku potrebni nameštaj i bela tehnika kako bi novi dom bio potpuno funkcionalan.
– Da bi ova kuća izgledala baš onako kako mi želimo za Dragoljuba, potrebno je da nam se javi neka od firmi, da unesemo nameštaj i belu tehniku, sve kakvo Dragoljub nikada nije imao. Potrebni su šporet, frižider, bojler i veš-mašina. Ne sumnjam da ćemo uspeti i to. Stigli smo do srca mnogih ljudi, pa ćemo tako stići i do firmi koje će dati pečat celoj akciji – kaže Nenad.
Njegov prijatelj Ivan kaže da je bilo mnogo odricanja. Svako veče rade do 22.30, usklađuju se na poslu sa smenama kako bi došli da pomognu.
– Uvek je ovde neka ekipa, po ceo dan neko radi od osam sati ujutro – ističe Ivan.
Živeo bez struje
Dragoljuba su komšije godinama gledale kako se muči. Od 2016. godine, bio je bez struje zbog duga od 42.000 dinara, koji nikako nije uspevao da poravna. Ali ga je najgora nesreća stigla 25. januara, kada je pred njegovim očima nestalo i ono malo što je imao. Nenad priča da je Dragoljub premoren i promrzao došao kući. Zaspao je sa cigaretom koja je zapalila sekundarne sirovine i sve je buknulo. Pošto radi u lokalu preko puta, Nenad je istrčao da vidi šta se dešava.
– Na sreću, Dragoljub nije bio povređen u požaru, ali je iz kuće izašao crn, sav čađav. Nije bio svestan šta se dešava i pitao je vatrogasce kada može da se vrati u kuću. Bio je očajan i zbunjen. Tada su mi reči same izletele: “Bitno je da si ti dobro, pomoći ćemo ti da središ kuću.” Tako je sve počelo. Istog dana, dok se zgarište još dimilo, počeli smo da prikupljamo novac za hranu i odeću… Jer, u požaru su sve Dragoljubove stvari potpuno uništene – priča Nenad.
Spavao na zgarištu
Ubrzo su i druge komšije videle iskrenu nameru da se Dragoljubu pomogne i priključile se. Dragoljub je prvu noć prespavao na zgarištu, pa se preselio u kontejner, ali su ga našli i platili mu smeštaj i hranu dok ne završe kuću.
Dragoljubove komšije kažu da je iz ove akcije zaživelo Udružnje Srcem za komšiju, koje će se ubuduće i zvanično baviti pomaganjem drugima kojima je potreban krov nad glavom, ali i bilo koji drugi vid pomoći.
Pomogle i firme
Akcija je dobila neverovatno velik odziv i lepu, humanu notu. Nije odmah moglo da se počne s gradnjom zbog ledenih dana. Ali dok se čekalo da se zemlja odmrzne i iskopa rob za temelj, komšije su krenule u nabavku materijala i novca. Ubrzo je sve obezbeđeno jer se mnogo firmi odazvalo. Radovi su tek počeli kada je stigao i crep, gips i materijal za fasadu. Na kraju je firma Gejzir obezbedila materijal da Dragoljubovo kupatilo zablista u punom sjaju.
Odbrana hrasta
Udruženje Srcem za komšiju reagovalo je i na vest da će zbog pohlepe nekog investitora u Kumodražu biti posečen hrast sa zapisom star preko 200 godina.
– Naši preci su se molili u njegovoj senci kada nisu mogli da budu u crkvama. Za nas je ovo sveto mesto i nećemo dozvoliti da zarad pohlepe bude posečeno – rekao je Nenad Černoš.
Čedi plac na poklon
Novi dom napokon bi mogao da dobije i Čeda Tošić, 14-godišnji dečak kog godinama muči cerebralna paraliza. Naime, anonimna dobrotvorka iz Pirota donirala je za Čedu plac sa urađenim temeljima, na kojima će uz pomoć ljudi dobre volje biti izgrađena kuća za Čedu i njegovu porodicu u naselju Đeram.
Istovremeno je preko društvenih mreža pokrenuta akcija da se mladom Čedi izgradi kuća i prvi prilozi su već stigli. Čeda je nedavno bio na operaciji i sada se znatno bolje oseća, ali sa roditeljima živi u krajnje neodgovarajućim uslovima. Njegova majka Ljiljana kaže da Čeda sada može da vozi tricikl.
– Soba u kojoj trenutno živimo je memljiva i mala, nema dovoljno svetlosti, kupatilo je takođe dotrajalo. Dok je računar uključen i dok Čeda prati nastavu, ja i suprug ćutimo kako mu ne bismo smetali – priča Ljiljana.
Ona se raduje što njen sin sada ima parče zemlje i veruje da će uz pomoć dobrih ljudi ozidati kuću i napraviti kupatilo.
