Tokom višedecenijske karijere brinuo je o karijerama brojnih zvezda. U Sarajevu i bivšoj Jugoslaviji bilo je poznato da Gane nepogrešivo zna da otkrije talenat i kvalitet u mladim ljudima, a bio je jedan od učesnika u stvaranju sarajevskih grupa "Zabranjeno pušenje", "Crvena jabuka", "Merlin". Kao muzičar sarađivao je s najvećim zvezdama u tadašnjoj Jugoslaviji: Kemalom Montenom, Josipom Lisac, Davorinom Popovićem, Čobijem, Nedom Ukraden, Seadom Memićem Vajtom, Milićem Vukašinovićem.
– Počeo sam da sviram još 1968. godine. Imao sam 14 godina, a ti počeci su vezani za igranke u Sarajevu, u kome je bilo pet-šest Domova kulture, gde je sviralo oko 100 bendova. Svirao sam za klince u "Maloj Skenderiji". Još tada sam imao njuh za menadžerstvo i sve me vuklo u te vode. Svirao sam u devet grupa, od "Simbola" do "Teške industrije". Ma kao da sam sedeo stalno na pozornici za bubnjevima, a samo se menjala postava benda. Svima je falio bubnjar, pa sam svuda bio dobrodošao. Sećam se i svog prvog bubnja. Kupio sam ga 1969. godine.
Jedini koji je sigurno zapamtio taj moj bubanj je komšija Pero, koji je radio kao kondukter u vozu, u spavaćim kolima. On je jadnik dolazio u osam ujutro sa posla i pokušavao da zaspi, a ja u zanosu u devet počinjem da lupam. Bubanj sam postavio na zid, koji je bio baš do spavaće sobe komšije Pere. Jedno jutro raščupani Pero je utrčao u moju sobu i upitao majku koliko košta, ne pita, samo da ga razbije – smeje se Gane Pecikoza.
Vojnički bend
Posle je stigla vojska, ali ni tamo mu muzika nije dala mira.
– Vojni rok sam služio u Kraljevu sa Džonijem Štulićem 1973/74. Ja sam bio u auto-jedinicama, a Štulić je kao prašinar držao stražu. Mene su odmah posle završetka regrutne obuke rasporedili kao muzičara u vojnički klub. Imali smo odličan bend, njegov član bio je i čuveni trubač Petar Ugrin. Sa nama je svirao i petnaestogodišnji Laza Ristovski, čiji je otac bio zastavnik. Svirali smo hard rok… Štulić je sedeo na stepenicama sa jednim prijateljem iz Čakovca koji je voleo da sedi pored njega i štrika šalove od vunice! Džoni je svirao tada klasični gitarski repertoar, kao "Vrtove Alhambre"…
Zvali smo ga Paganini. Zamolio sam ga da svira sa nama, što je on odbio. Rekao mi je: "Neću, tvoj gitarista svira dobro desnom rukom, ali ja sam bolji levom." Nije hteo da svira sa nama, ali je pristao da piše za vojnički list "Saobraćajac". Jednom je nestao i tek posle dan-dva saznali smo da je bio u pritvoru jer je odbio da ponese pušku na stražu! Umesto toga poneo je gitaru i rekao: "Ovo je moje oružje!"
Međutim, Ganetu je bila malo jedna profesija.
– Bio sam muzičar, producent, izvršni producent, menadžer, čovek u potrazi za mladim talentima. Dakle, nisam samo lupao, nego sam i pevao. Međutim, teško je bilo uskladiti i jedno i drugo.
U grupi "Tao" koja je pratila Čolu, Josipu, Vajtu, Nedu Ukraden sve poslove sam ja ugovarao i stalno sam imao svoj razglas, rasvetu, kamiončić. Poslednji put sam seo za bubnjeve 1988. godine, kada sam sa bendom pratio Zdravka Čolića za doček Nove godine na Bjelašnici. Tri godine smo sa Čolom sarađivali, a pratio sam ga na dve turneje.
Vožnja šlepera
Malo je onih koji znaju da je Gane imao i svoj studio u Sarajevu.
– Muzičar Nikola Borota i ja smo imali prvi tonski studio u bivšoj Jugoslaviji, u kome su snimljeni veliki hitovi pevača. Bilo je to 1975. godine. Radio sam kao ton majstor. Tu smo snimili od "O, Ana, tugo mojih dana" do "Doktora za rokenrol", albume Hanke Paldum, a mesečno sam radio ukupno četiri-pet albuma. Nisam ni znao kome snimam, samo sam radio. Recimo Mile Kitić je kod nas snimio prvi singl "Mala iz Novog Pazara", zatim Sejo Pitić "Plava žena, topla zima". Sa Borotom sam prvi ubacio nesrećni zabavni ritam u narodnu muziku. Malo smo se zezali, ali i nametnuli taj zvuk. Na primer, pesma "Mala iz Novog Pazara" je u rege ritmu i Mile je bio iznenađen kad je čuo kako zvuči pesma.
Ganetovo ime i prezime najčešće je pominjano u ratu.
– Za vreme opsade Sarajeva bio sam generalni sekretar Srpskog humanitarnog društva "Dobrotvor". Iz Beograda sam se prvi put vratio u okupirano Sarajevo septembra 1992. godine sa dva šlepera, od kojih sam jedan ja vozio s 50 tona hrane. To je bilo, ako ne 15, onda 10 minuta moje slave po Vorholu. Bio sam prvi čovek koji je 1992. godine izašao na slobodnu teritoriju i vratio se u opkoljeno Sarajevo. Ljudi koji su me tada dočekali nisu mogli da veruju, neki su ljubili gume kamiona, neki mene u ruku. Od tada do kraja rata sam 39 puta izašao iz Sarajeva i vratio se u njega sa oko 136.000 paketa na ličnu adresu i oko 150 tona rinfuzne hrane. Uz dogovor sa srpskim vlastima i Vojskom RS za Bajram 1993. u Sarajevo sam dovezao 18.000 paketa koje je narod iz Novog Pazara, Tutina i Sjenice poslao muslimanima u Sarajevu. Vojna policija u Sarajevu je tih prvih godina vršljala po humanitarnim organizacijama ispitujući da li se tu nešto drugo radi. Upadnu, recimo, u Merhamet ili Karatas, sve pohapse i odvedu na kopanje rovova. I uvek bi im govorili da se samo "Dobrotvor" bavi pravim humanitarnim poslom.
Špijun ili budala
Bilo je tu mnogo neprijatnosti jer u ratu vlada nepoverenja.
– Hapsili su me i Srbi, i Hrvati, i Muslimani. Hapsio me uvek neki DB, a svi su imali isti zaključak posle ispitivanja: govorili su da sam ili najveći špijun koji se rodio ili najveća budala koju su oni upoznali. A ja sam samo radio svoj posao. Taj period života me je koštao zdravlja, pa nije ni čudo što imam tri bajpasa.
Ganeta lepo iskustvo veže i za Ljubišu Ristića, koji mu je dao posao kad je došao u Beograd i postavio ga za menadžera KPGT-a(Kazalište, pozorište, gledališče, teatar).
– Svidelo mi se jer je pozorište najsličnije rokenrolu. Ljubiša je imao ekipu od 150 do 200 ljudi, tri velika šatora koje je postavio u najvećim gradovima Srbije, gde su se izvodile velike predstave, a igrali su Rade Šerbedžija, Miodrag Krivokapić, Nada Kokotović, najjača ekipa. Tako je i počeo sa radom Budva teatar i teatar u Kotoru. Uvek sam znao da procenim ko gde pripada, da složim kockice. I dok se nisam bavio ovim poslom zanimalo me je ko su ti menadžeri. Oni su bili srećni jer su imali nas koji smo svirali iz ljubavi prema muzici, a ne zbog para, koje su lako dolazile u njihove ruke – smeje se Gane.
U braku je već 22 godine, a zabavljao se sa budućom ženom punih 11 godina. Nemaju dece.
