Kada je već mladi bračni par, 33-godišnja Vesna i 35-godišnji Svetozar Šušić iz Nikšića, ranjen na najokrutniji način, rođenjem ćerkice Sofije, čije je retko oboljenje mozga posledica surove genetske lutrije, u ovakvoj tragičnoj priči ne smeju biti sami zbog njihove, ali i sve druge bolesne dece na ovom svetu za koje medicina još nije otkrila spasonosni lek. Iako su Vesna i Svetozar i njihov
13-godišnji sin Stefan potpuno zdravi, kao i njihove porodice, dugo željena Sofija došla je na svet na radost koja se pretvorila u tugu nakon saznanja da boluje od lissencefalie
, bolesti koja izaziva deformitete u pravilnom razvoju moždanih vijuga ali i teške posledice u odrastanju.
A od tuge do očaja bio je samo jedan korak kada su ovi mladi ljudi, od kojih samo majka radi, shvatili da sem ogromne ljubavi ništa drugo ne mogu da ponude svojoj bebi. Finansijski problemi isprečili su se kao nepremostiv stub, jer kako pomoći detetu iz podstanarskog stana, kako kupiti skupe lekove koji nisu ni na jednoj pozitivnoj listi zdravstvenog osiguranja, kako bebi pružiti život dostojan deteta kad se ova boljka najčešće iskazuje statističkim brojevima. A mala Sofija nije broj, već živo i nemoćno biće…
Međutim, da ova priča može biti i drugačija, saznali su tek nakon objavljivanja njihovog očajničkog apela u "Vestima". Ni slutili nisu da neki ljudi ne zaboravljaju svoje komšije, pa ni ako ih sudbina odvede na suprotne strane sveta, ako ih godine i kilometri udalje od nekadašnjeg ognjišta, ipak ostaje u srcu sećanje na pozdrave, rukovanja i drugovanja.
Veliki pozdrav
Kontakt |
To je pokazalo i dirljivo pismo iz Australije koje su uputile bivše komšije porodice Šušić, izbegle iz Konjica davne ratne 1992, kada je Svetozar imao samo 12. godina. Uz prilog od 300 AUD potpisali su se Miroslav i Radojka Todorović (200 AUD) i Zoran Ivković koji je donirao 100 AUD a potom uplatio još 100 evra direktno na račun porodice Šušić. Tu je i Bogdan Tomić iz Australije, takođe bivši komšija, koji je uputio na kućnu adresu Šušića 200 evra.
– Javili su se i drugi plemeniti ljudi – uzbuđeno kaže majka Vesna i nabraja sa zahvalnošću prilog od 1.100 dolara Miloša i Dragice Sarić iz Amerike, dar od 100 evra Zorana Šušića iz Čačka, 100 evra Dragane Kalem iz Nikšića, 50 evra Dese Kalem iz Nikšića, 100 evra Tanje Zečević iz Nikšića, kao i 100 evra Jelene Šušić iz Subotice. – Sada ćemo zaista moći da odvedemo Sofiju u Igalo i to već krajem septembra.
Porodica Šušić je eto dokazala uz vašu pomoć dragi čitaoci i donatori koliko ima istine u staroj izreci da ne treba odlučivati da li će se u borbu ići sa strahom od nepoznate sile, nego poštujući svetinju koju branimo. O rezultatima ove borbe koja će se odigravati u morskom lečilištu Igalo, gde će bebi Sofiji visokostručni fizioterapeuti pružati vrhunsku terapiju, saznaćemo u dogledno vreme, ali već sada sami sebi, ukoliko nas dotiče tuđa muka, možemo da postavimo pitanje: "Imamo li pravo da ne učestvujemo u ovoj borbi?" Tragedija porodice Šušić je jedna od onih koja nas obavezuju na angažman, jer to je jedini način da se maloj Sofiji vrati nada u život koji joj je nemilosrdno uskraćen.