Gojaznost je složeno, hronično zdravstveno stanje sa velikim negativnim uticajem na zdravlje ljudi. Studije pokazuju da gojaznost doprinosi lošem zdravlju, funkcionalnom oštećenju, smanjenju kvaliteta života, ozbiljnim bolestima i većoj smrtnosti.
Faktori rizika
Gojaznost je obično rezultat kombinacije više faktora od kojih su neki:
1) Genetika – Geni koje ste nasledili od roditelja mogu uticati na količinu telesne masti koju skladištite i gde se ta mast distribuira. Genetika takođe može igrati ulogu u tome koliko efikasno vaše telo pretvara hranu u energiju, kako vaše telo reguliše apetit i kako sagoreva kalorije tokom vežbanja.
2) Nezdrava ishrana – Jedan od najvažnijih činilaca zdravlja jeste zdrava ishrana. Današnja ishrana bazirana je na dosta šečera i belog brašna, koji su najčešće okrivljeni da dovode do gojaznosti.
3) Neaktivnost – Ako imate sedetarni način života, lako možete unositi više kalorija svakog dana nego što sagorevate vežbanjem i rutinskim dnevnim aktivnostima. Ukoliko je kalorijski unos veći u odnosu na kalorijsku potrošnju, doći će do povećanja telesne mase.
Komplikacije
Ljudi koji imaju problem sa gojaznošću imaju veću verovatnoću da razviju niz potencijalno ozbiljnih zdravstvenih problema. Najzastupljenije komplikacije jesu upravo kardiovaskularne i metaboličke.
Kardiovaskularne komplikacije koje nastaju kao posledica gojaznosti su: povišen krvni pritisak, povišen holesterol, tromboza i mnoge druge. Kada je reč o povišenom holesterolu, zabluda je da je jedini uzrok povišenog holesterola nepravilna ishrana. Ono što najviše utiče na nastanak holesterola jesu stres i fizička neaktivnost, a tek onda dolazi nepravilna ishrana. Takodje, ukoliko neko ima povišen holesterol ne znači da ne sme da jede hranu koja u sebi sadrži masti, već da izbegava hranu bogatu zasićenim masnim kiselinama, transmastima, šećerima i hranu sa visokim kalorijskim indeksom.
Od metaboličkih bolesti koje nastaju kao komplikacija gojaznosti najznačajniji je dijabetes tipa 2. Gojaznost može uticati na način na koji telo koristi insulin za kontrolu nivoa šećera u krvi. Upravo taj mehanizam povećava rizik od insulinske rezistencije i dijabetesa.
Takođe gojaznost utiče i na druge organske sisteme. Gojazne osobe veoma često imaju problem sa varenjem, imaju česte zatvore zbog nepravilnog rada creva i upadaju u začarani krug. Pored toga, dokazano je da gojaznost utiče i na nastanak policističnih jajnika, kao i nekih tumora.
Kao lekar koji je na početku pandemije Korona virusom radio u Covid ambulanti, primetio sam da ljudi sa viškom kilograma često imaju teże oblike Covid infekcije i češće prijavljuju komplikacije.
Kada posetiti lekara?
Ukoliko smatrate da ne možete sami regulisati višak kilograma, možete se posavetovati sa svojim lekarom o promeni životnih navika, kao i terapijskim opcijama. Vi i vaš lekar možete proceniti vaše zdravstvene rizike i razgovarati o opcijama za gubitak težine.
