Petak 26. 4. 2019.
Washington
60
  • Chicago
    170
  • New York
    120
  • Belmont
    120
  • Atlanta
    210
  • Boston
    200
  • Firt
    150
  • Denver
    220
  • Detroit
    120
  • Dover
    160
  • Hartford
    140
  • Orlean
    140
  • Helena
    210
  • Ren
    90
  • Honolulu
    210
  • Las Vegas
    240
  • Portland
    220
  • Salem
    160
  • Santa Fe
    150
  • Tampa
    260
  • Topeka
    190
9
Četvrtak 14.05.2015.
23:32
B. Đokić - Vesti A
Ove nedelje navršilo se 35 godina od smrti Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ. Period njegove vladavine još uvek je nedovoljno istražen i prepun nepoznanica, koje i dan-danas intrigiraju javnost.
Petak 15.05.2015.01:17
Komentar jednog od sudija: Sud je saslušao desetine svedoka, mahom istoričara, preslušao audio snimke sa suđenja i prikupio drugu dokumentaciju iz arhiva Ozne, ali i britanskih i američkih. U dokumentima iz SAD-a i Britanije Mihailović je ocenjen kao rodoljub i vođa pokreta otpora protiv na cista. Molim lepo! Dražinoj ćerki orden u tajnosti Sa zakašnjenjem od 57 godina i daleko od očiju javnosti delegacija američkih veterana uručila je juče Legiju za zasluge, kojom je general Dragoljub - Draža Mihailović posthumno odlikovan, njegovoj ćerki Gordani. Američka administracija ponovila priču iz 1948. godine kada je predsednik SAD Hari Truman odlikovao generala Mihailovića, ali orden nikada nije bio zvanično uručen kako se ne bi zamerili komunističkoj vladi tadašnje Jugoslavije. Molim lepo! Драгољуб Дража Михаиловић – најодликованији српски официр..............Сребрна медаља за храброст, уручена 1913. Споменица за Српско – турски рат, уручена 1913. Споменица за Српско – бугарски рат, уручена 1913. Златна медаља за храброст, уручена 1915. Енглески Војни крст, уручен 1917. Бели орао са мачевима четвртог реда, уручен 1918. Бели орао са мачевима петог реда, уручен 1920. Споменица за рат 1914 – 1918., уручена 1920. Златна медаља за храброст, уручена 1920. Албанска споменица, уручена 1921. Орден Светог Саве четвртог реда, уручен 1928. Бугарски Командирски крст Светог Александра, уручио лично цар Борис у Софији 1936. Чехословачки Орден белог лава трећег степена за војне заслуге, уручио лично председник 1937. Француски Ратни крст, доделио генерал Шарл де Гол, 1943. Америчка Легија заслуга првог степена, највиши орден намењен странцима, доделио председник Хари Труман 29. марта 1948. Molim lepo! Немачка потерница за Дражом из децембра 1941.....Вођа одметника и бунтовник ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ УЦЕЊЕН СА 200.000 ДИНАРА Београд 9 децембар 1941. Немачка Врховна команда издала је следећи проглас српском народу: СРБИ, Вођа одметника и бунтовник Дража Михајловић, који на својој савести носи крв више хиљада Срба и који је властитој земљи нанео бескрајну беду и невољу, после уништења његове банде, налази се У БЕКСТВУ, ПО СВОЈ ПРИЛИЦИ У ПРАВЦУ БОСНЕ. Због непредавања оружја, мобилизације илегалне војске, због његовог злочиначког удруживања са комунистима, и због подизања оружаног устанка против немачких окупаторских снага, он је свој живот проиграо. Онај, ко га ухвати, добиће премију у висини од 200.000- динара. НЕМАЧКА ВРХОВНА КОМАНДА. Немачка потерница за Дражом из јула 1943. награда од 100.000 РАЈХСМАРАКА У ЗЛАТУ! 100.000 Рајхсмарака у злату добиће онај који доведе жива или мртва вођу банди Дражу Михаиловића. Овај злочинац бацио је земљу у највећу несрећу. Отупавивши од развратног живота, уобразио је он да је позван да „ослободи“ народ. Као енглески плаћеник, овај смешни хвалисавац није ништа дргуо радио већ утирао пут бољшевизму и тиме помагао да се униште сва национална добра која су народу од вајкада била висока и света. Он је тиме пореметио мир сељака и грађанина, упропастио имање, добро па и живот хиљадама људи, а земљу бацио у неописиву беду и невољу. Стога је овај опасни бандит у земљи уцењен са 100.000 рајхсмарака у злату. Онај који докаже да је овог злочинца учинио безопасним или га преда најближој немачкој власти не само што ће добити награду од 100.000 Рајхсмарака у злату, него ће тим извршити и једно национално дело јер ће ослободити народ и отаџбину од бича нечовечног крвавог терора. Врховни заповедник немачких трупа у Србији spisak gradskih naselja koja su čettnici oslobodili od Nemaca: 1. Loznica (31. avgust 1941) 2. Bogatić (1. septembar 1941) 3. Krupanj (4. septembar 1941) 4. Banja Koviljača (6. septembar 1941) 5. Gornji Milanovac (29. septembar 1941) 6. Čačak (1. oktobar 1941) 7. Stragari (4.oktobar 1941) 8. Ljubovija (oktobar 1941) 9. Prijepolje (12. septembar 1943) 10. Priboj (12. septembar 1943) 11. Zvornik (17. septembar 1943) 12. Banja Koviljača (17. septembar 1943) 13. Bijelo Polje (septembar 1943) 14. Rudo (18. septembar 1943) 15. Brza Palanka (18. septembar 1943) 16. Ljubovija (30. septembar 1943) 17. Bajina Bašta (30. septembar 1943) 18. Nova Varoš (oktobar 1943) 19. Višegrad (5. oktobar 1943) 20. Čajetina (10.oktobar 1943) 21. Rogatica (14. oktobar 1943) 22. Majdanpek (26. avgust 1944) 23. Kučevo (28. avgust 1944) 24. Leskovac (31. avgust 1944) 25. Vlasotince (31. avgust 1944) 26. Svrljig (2. septembar 1944) 27. Kadina Luka (2. septembar 1944) 28. Lazarevac (3. septembar 1944) 29. Podlugovi (10. septembar 1944) 30. Breza (11. septembar 1944) 31. Pljevlja (septembar 1944) 32. Ražanj (oktobar 1944) 33. Varvarin (oktobar 1944) 34. Kruševac (14.oktobar 1944)
Petak 15.05.2015.02:19
Brozova direktiva br. 785, od 23. juna 1943. ”čettnički pokret nije oslabio... Pokazala se neophodna potreba da svoje proređene redove popunimo ljudima, bez obzira na njihov karakter i prošlost. Za našu revoluciju potrebne su nam mase, njih nemamo, tako da smo osuđeni na neizbežnu propast... Treba široko otvoriti vrata naših jedinica usttašama koji bi hteli da napuste Pavelića. Za naš pokret možemo ih pridobiti širenjem straha od čettnika, zbog zločina koje su počinili nad srpskim stanovništvom. Što brže se povežite s usttaškim agentom Brekalom, koga su s tim ciljem poslali iz Zagreba”! ”Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti” (Brozov govor novembra 1944. na Banjici); ”Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali” (beleži Brozov biograf Dušan Bilandžić njegovu izjavu na sednici Politbiroa KP, 30. oktobra 1944. u Beogradu) Saradnja Jugoslovenske Komunističke stranke i Utstaškog oslobodilačkogi pokreta bila je krunisana pre rata 1935. godine, potpisivanjem akta sa sledećim naslovom: SPORAZUM O ZAJEDNIČKOM RADU NA UNIŠTAVANjU JUGOSLOVENSKE DRŽAVE, SRPSTVA I PRAVOSLAVLjA. U tač. 2 Sporazuma navedeno je: ”Vođstvo Jugoslovenske Komunističke stranke svesno svoje uloge priznaje, da komuniziranje Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi prodiranje Osmanlija na zapad i Austrije na istok, sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrva”. U tač. 3 stav 3 se kaže: ”Vođstvo i jedne i druge strane obavezuje se da će izbegavati sve svađe i zađevice jednih i drugih; u napisima, ličnom razgovoru i t.d... a u slučajevima demonstracija, revolucija i ratova, jedne i druge bez prigovora potpomagati, naročito uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno, kako je istaknuto u tačci 2 ovog sporazuma”. Na kraju Sporazuma je formulisan CILj: ”Jugoslovenska komunistička stranka, kojoj je Zakonom o zaštiti države od 1922 godine onemogućena akcija slobodom kretanja i rada, s jedne, i vođstvo Hrvatskog oslobodilačkog usttaškog pokreta s druge strane, primaju na sebe zajednički i sporazumno dužnost zajedničke borbe i međusobno pomaganje u svakom slučaju potrebe do postignutog cilja: RASPADANjE JUGOSLOVENSKE DRŽAVE I SVEGA ŠTO JE SRPSKO I PRAVOSLAVNO”. Sremska Mitrovica, juni-lipanj, 1935 g. Za Komunističku stranku Za Utstaški oslobodilački pokret Mošo Pijade, novinar Dr. Mile Budak, advokat Kontinuitet ovakve politike zasnovane sporazumom iz 1935. g. potvrđen je i samo sedam dana nakon formiranja Nezavisne Države Hrvatske, 17. aprila 1941. godine. Naime, prvi sporazum je bio potpisan dok su obe partije bile ilegalne, a sada je jedna strana osvojila vlast, tako da potonji sporazum dobija i državno-politički kvalifikativ. Potpisnici sporazuma iz 1941. g. su, u ime NDH dr Mile Budak (upravo kao dokaz kontinuiteta politike i vernosti prvom sporazumu) i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić (tada bliski Brozovi saradnica, a Bakarić će zauzimati najviše partijske i državne funkcije za vreme Brozove vladavine sve do kraja svog života). U stvari, sporazum iz 1941. je aneks sporazuma iz 1935. g., koji u potpunosti odgovara odredbama i duhu glavnog sporazuma, jer se u potonjem samo precizira da će komunistička partija ući u politički život NDH, s tim što neće preduzimati nikakve akcije protiv novostvorene nacci-fašsistike države
Četvrtak 14.05.2015.23:42
Zašto Tito posle više nikada nije obišao Jasenovac? Pa možda će vam zvučati čudno, ali Tito nikada nigde nije išao ako nije zvanično pozvan. Međutim poziv da poseti Jasenovac nikada nije dobio - objašnjava Mladenović. .................Ne da zvuci cudno nego zvuci bolesno........Vampira treba dislocirati.
Petak 15.05.2015.00:29
Brozova direktiva br. 785, od 23. juna 1943. ”čettnički pokret nije oslabio... Pokazala se neophodna potreba da svoje proređene redove popunimo ljudima, bez obzira na njihov karakter i prošlost. Za našu revoluciju potrebne su nam mase, njih nemamo, tako da smo osuđeni na neizbežnu propast... Treba široko otvoriti vrata naših jedinica usttašama koji bi hteli da napuste Pavelića. Za naš pokret možemo ih pridobiti širenjem straha od čettnika, zbog zločina koje su počinili nad srpskim stanovništvom. Što brže se povežite s usttaškim agentom Brekalom, koga su s tim ciljem poslali iz Zagreba”! ”Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti” (Brozov govor novembra 1944. na Banjici); ”Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali” (beleži Brozov biograf Dušan Bilandžić njegovu izjavu na sednici Politbiroa KP, 30. oktobra 1944. u Beogradu) Saradnja komunista i usttaša bila je krunisana 1935. godine, potpisivanjem akta sa sledećim naslovom: SPORAZUM O ZAJEDNIČKOM RADU NA UNIŠTAVANjU JUGOSLOVENSKE DRŽAVE, SRPSTVA I PRAVOSLAVLjA. U tač. 2 Sporazuma navedeno je: ”Vođstvo Jugoslovenske Komunističke stranke svesno svoje uloge priznaje, da komuniziranje Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi prodiranje Osmanlija na zapad i Austrije na istok, sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrva”. U tač. 3 stav 3 se kaže: ”Vođstvo i jedne i druge strane obavezuje se da će izbegavati sve svađe i zađevice jednih i drugih; u napisima, ličnom razgovoru i t.d... a u slučajevima demonstracija, revolucija i ratova, jedne i druge bez prigovora potpomagati, naročito uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno, kako je istaknuto u tačci 2 ovog sporazuma”. Na kraju Sporazuma je formulisan CILj: ”Jugoslovenska komunistička stranka, kojoj je Zakonom o zaštiti države od 1922 godine onemogućena akcija slobodom kretanja i rada, s jedne, i vođstvo Hrvatskog oslobodilačkog usttaškog pokreta s druge strane, primaju na sebe zajednički i sporazumno dužnost zajedničke borbe i međusobno pomaganje u svakom slučaju potrebe do postignutog cilja: RASPADANjE JUGOSLOVENSKE DRŽAVE I SVEGA ŠTO JE SRPSKO I PRAVOSLAVNO”. Sremska Mitrovica, juni-lipanj, 1935 g. Za Komunističku stranku Za Utstaški oslobodilački pokret Mošo Pijade, novinar Dr. Mile Budak, advokat Kontinuitet ovakve politike zasnovane sporazumom iz 1935. g. potvrđen je i samo sedam dana nakon formiranja Nezavisne Države Hrvatske, 17. aprila 1941. godine. Naime, prvi sporazum je bio potpisan dok su obe partije bile ilegalne, a sada je jedna strana osvojila vlast, tako da potonji sporazum dobija i državno-politički kvalifikativ. Potpisnici sporazuma iz 1941. g. su, u ime NDH dr Mile Budak (upravo kao dokaz kontinuiteta politike i vernosti prvom sporazumu) i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić (tada bliski Brozovi saradnica, a Bakarić će zauzimati najviše partijske i državne funkcije za vreme Brozove vladavine sve do kraja svog života). U stvari, sporazum iz 1941. je aneks sporazuma iz 1935. g., koji u potpunosti odgovara odredbama i duhu glavnog sporazuma, jer se u potonjem samo precizira da će komunistička partija ući u politički život NDH, s tim što neće preduzimati nikakve akcije protiv novostvorene nacci-fašsistike države.

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 1000 karaktera)
  • 2019 © - vesti online